Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

More documents

Recommendations

Info

S . M . M u š i c k i , D . S a j f e r t , S . C v i j a n o v i ć I s t r a ž i v a n j e u t i c a j a o s v e t l j e n j a . . . Za sve tri radna mesta na kojima je snimano i analizirano osvetljenja, utvrĊeno je da intenzitet osvetljejnja odgovara zahtevanim uslovima (zona od 150 do 350 lx za ovakva radna mesta) za sva radna mesta. Sistem osvetljenja je direktan ili poludirektan, sa dopunskim osvetljenjem. Svetiljke su najĉešćće široki limeni reflektori, a primenjuju se sve vrste sijalica. Prilikom izbora visine osvetljenja i boje svetlosti uzeta je u obzir vrsta posla koja se obavlja. Za merenja prirodnog i veštaĉkog osvetljenja na pomenutim radnim mestima korišćena je fotometrijska metoda, a instrument koji je korišćen za merenje intenziteta svetlosti je luksometar, tako da se ova metoda naziva i luksometrijska metoda. Izmerene vrednosti osvetljenosti oĉitane su u luksima. Luksometar se sastoji iz fotoćelije, galvanometra sa skalom za oĉitavanje osvetljenosti i filtera sa koeficijentom apsorcije svetlosne energije oznaĉene na filteru. Skala luksometra sadrţi dve vrste podeoka. Za osvetljenje od 0 - 100 lx koristi se jedna podela, a za osvetljenost od 100 - 1000 lx druga podela. Luksometar se prilikom merenja drţi u horizontalnom poloţaju, a fotoćelija horizontalno na površini u kojoj se meri intenzitet osvetljenja. Merenje osvetljenosti luksometrom zasniva se na principu pretvaranja svetlosne energije u elektriĉnu pomoću fotoelektriĉne ćelije. Izlaganjem selena i slicijumskih fotoelementa svetlosti, stvara se elektriĉna struja. Intenzitet nastale elektriĉne struje izmeren ampermetrom proporcionalan je koliĉini svetlosti koja dospeva do fotoelemenata. Periodiĉnim merenjima intenziteta osvetljenja i preduzimanje mera na obezbeĊenju kvalitetnog osvetljenja na radnim mestima obezbeĊuje se: - odgovarajuće osvetljenja za efikasno i bezbedno obavljanje radnih zadataka; - izbegavanje zasenjenosti koja utiĉe na bezbednost i efiksanost rada; - da izvori osvetljenja i osvetljenje površine ne utiĉu negativno na ĉulo vida zaposlenih; - izbegavanje jakih kontrasta i zaslepljujuće refleksije u vidnom polju zaposlenih što utiĉe na njihovo ĉulo vida; - da u radnom okruţenju ne dolazi do jakog iskrenja, treptanja i vibracija svetla što dovodi od vizuelnog stresa; 5. ZAKLJUĈAK Produktivnost rada, smanjenje škarta i smanjenje broja povreda na radu, smanjenje zamora radnika zavisi od dobre osvetljenosti fabriĉke hale. Osnovni zadatak kvalitetnog osvetljenja je da omogući zaposlenom rad sa istom taĉnošću i produktivnošću kao i pri dnevnoj svetlosti. Zbog ĉestog zanemarivanja i nedovoljnog poklanjanja paţnje organizacionim merama u vezi sa obezbeĊenjem pravilnog osvetljenja u radnoj sredini, u radu je potenciran znaĉaj kvalitetnog osvetljenja. Osvetljenje je razmatrano kao karakteristiĉni parametar uticaja na radnu sredinu i neophodan uslov za bezbednu realizaciju 334
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . radnih zadataka. Tematici se pristupilo sa dva aspekta. Prvo teorijskog, gde su date karakteristike i znaĉaja pravilnog osvetljenja radnog prostora i naĉinu merenja intenziteta osvetljenja. Zatim su sprovedena merenja na tri vrste radnih mesta meĊusobno razliĉitih i specifiĉnih zahteva u pogledu osvetljenosti. Odgovorno rukovodstvo svake organizacije mora prepoznati najvišu mogućnost uticaja u domenu smanjenja verovatnoće uticaja hazarda na zaposlene, te stoga i preduzeti neophodne mere (organizacione, tehniĉko-tehnološke i nadasve edukativne) da procenjeni rizik smanji i njime uspešno upravlja. U te mere spada i osvetljenost radnih mesta i radnog prostora uopšte. Ovo istraţivanje pokazalo jeda je sitacija u tom pogledu najĉešće povoljna i da je osvetljenost u poţeljnjim i za zaposlene povoljnim grancama. LITERATURA 1. Diddona P. (1964): Rasveta, Zbornik radova sa konferencije "PrilagoĊavanje rada ĉoveku", Panorama, Zagreb 2. Klarin M. M., J. M. Cvijanović (2005): Inţenjerska ergonomija, Mašinski fakultet, Beograd i Ekonomski institut, Beograd 3. Klarin M. M., A. Ţunjić (2007): Industrijska ergonomija, Mašinski fakultet, Beograd 4. Maier N. (1965): Industrijska psihologija, Panorama, Zagreb 5. Mikov M., (1995), Praktikum iz medicine rada, Nova prosveta, Beograd 6. Mušicki, M.S. (2009): Istraţivanje uticaja ţivotne i radne sredine kao ĉinilac uspešnog proizvodnog procesa, magistarski rad, Tehniĉki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin 7. Popović B., D. Sajfert, S. Cvijanović (2010): Istraţivanje sistema menadţmenta, Industrija, Vol. 38, broj 2/2010, str. 81-90 8. Sanders M., E. McCormick (1993): Human factors in engineering and design, McGraw - Hill, Singapore 9. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, "Sluţbeni glasnik RS" broj 101/05 335
Page 1 and 2:
industrija časopis Ekonomskog inst
Page 3 and 4:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 5 and 6:
UDK - 33 INDUSTRIJA YU ISSN 0350-03
Page 7 and 8:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 9 and 10:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . M
Page 11 and 12:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . p
Page 13 and 14:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . m
Page 15 and 16:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 17 and 18:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . A
Page 19:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 2
Page 22 and 23:
I . S t e f a n o v i ć , L j . R
Page 24 and 25:
Page 26 and 27:
Page 28 and 29:
Page 30 and 31:
Page 32 and 33:
Page 35 and 36:
Original Scientific Paper UDK 336.
Page 37 and 38:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . N
Page 39 and 40:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . c
Page 41 and 42:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . T
Page 43 and 44:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 .
Page 45 and 46:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 5
Page 47 and 48:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . k
Page 49 and 50:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . (
Page 51 and 52:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . F
Page 53 and 54:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . i
Page 55:
I n d u s t r i j a 2 / 2 0 1 1 . 9
Page 58 and 59:
V. M i ć i ć , A . Z e r e m s k
Page 60 and 61:
Page 62 and 63:
Page 64 and 65:
Page 66 and 67:
Page 68 and 69:
Page 70 and 71:
Page 72 and 73:
Page 74 and 75:
Page 76 and 77:
P . D . R a d o j e v i ć O d l i
Page 78 and 79:
Page 80 and 81:
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
S . J o v a n o v i ć , D . M a t
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
Page 108 and 109:
Page 110 and 111:
Page 112 and 113:
Page 114 and 115:
Page 116 and 117:
Page 118 and 119:
Page 120 and 121:
Page 122 and 123:
Page 124 and 125:
118
Page 126 and 127:
S . F i l i p o v i ć , M . M i l
Page 128 and 129:
Page 130 and 131:
Page 132 and 133:
Page 134 and 135:
Page 136 and 137:
Page 138 and 139:
Page 140 and 141:
Page 142 and 143:
136
Page 144 and 145:
L . B a r j a k t a r e v i ć , D
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
V.N j e g o m i r U p r a v l j a n
Page 160 and 161:
Page 162 and 163:
Page 164 and 165:
Page 166 and 167:
Page 168 and 169:
Page 170 and 171:
Slovenia Hrvatska Srbija BiH Makedo
Page 172 and 173:
Page 174 and 175:
Page 176 and 177:
Z . S a j f e r t , M . S t a n k o
Page 178 and 179:
Page 180 and 181:
Page 182 and 183:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
184
Page 192 and 193:
D . R i z n i ć , N . M i l j i ć
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
Page 198 and 199:
Page 200 and 201:
Page 202 and 203:
Page 204 and 205:
Page 206 and 207:
Page 208 and 209:
202
Page 210 and 211:
B . Vo j n o v i ć , J . M . C v i
Page 212 and 213:
Page 214 and 215:
Page 216 and 217:
Page 218 and 219:
Page 220 and 221:
Page 222 and 223:
Page 224 and 225:
Page 226 and 227:
Page 228 and 229:
222
Page 230 and 231:
N . M i l j i ć , I . M i h a j l
Page 232 and 233:
Page 234 and 235:
Estimated Marginal Means N . M i l
Page 236 and 237:
Page 238 and 239:
Page 240 and 241:
Page 242 and 243:
236
Page 244 and 245:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 246 and 247:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 248 and 249:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 250 and 251:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 252 and 253:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 254 and 255:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 256 and 257:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 258 and 259:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 260 and 261:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 262 and 263:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 264 and 265:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 266 and 267:
A . K a t i ć , B . M u h i , J .
Page 268 and 269:
262
Page 270 and 271:
K . J a k o v č e v i ć , J . A n
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
Page 278 and 279:
Page 280 and 281:
Page 282 and 283:
Page 284 and 285:
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
Page 290 and 291: Pregledni naučni članak UDK 338.
Page 292 and 293: D . G n j a t o v i ć , V. A l e k
Page 304 and 305: Pregledni naučni članak UDK 347.
Page 306 and 307: V. P o z n a n i ć P r o b l e m i
Page 318 and 319: Stručni članak UDK 338.512:623.7
Page 320 and 321: I . M i l o j e v i ć , M.D . C v
Page 330 and 331: S . M . M u š i c k i , D . S a j
Page 344 and 345: D . D u k i ć , T . M i l i v o j
Page 362 and 363: Prikaz monografije MENADŢMENT KVAL
Page 364 and 365: organizacionog uĉenja potrošaĉev
Page 366 and 367: UPUTSTVO AUTORIMA 1. Radove slati n
Page 368 and 369: Narudžbenica za časopis „Indust
show all

Industrija 2/2011 - Ekonomski institut

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?