Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

1102.7.2. Istorijski i politički kontekst1. Istorijski kontekstDanašnju Evropu karakteriše zajedničko kulturno i istorijskonasleđe. Naročito u periodu do 17. veka formirano je šarenilo istorijskihpanorama. U 18. veku, sa dinamičnim razvojem industrije i politike, uvedenisu koncepti kao što su vladavina prava, ljudska prava, osnovna pravai slobodno preduzetništvo. 19. i 20. vek doneo je razvoj nacionalne državekao preovlađujućeg entiteta u kontekstu stvaranja tenzija između regiona.Mnoge nove granice ovih nacionalnih država, koje su često nastajale kaoposledica ratova, postale su “ožiljci prošlosti” koji su svojim regionima ietničkim grupama presecale evropsku istorijsku panoramu, dok one prethodnenikada nisu prestajale da postoje.2. Politički kontekstTradicionalni koncept državne granice često se razvijao s ciljemfunkcije zaštite. Sa pravne tačke gledišta granice predstavljaju liniju nakojoj se završava suverenost država.Granični pojasevi različite širine nastaju u razdoblju nacionalnihdržava i njihovih vojnih konflikata, a takođe i iz straha od iznenadnih vojnihnapada. Oni su obično bili od perifernog značaja kada je reč o mnogim nacionalnimsferama: privredi, saobraćaju, kulturi, a gustoća naseljenosti ječesto bila u opadanju kako je dolazilo do seoba iz centralnog u pograničnideo države. Osim nekoliko izuzetaka, pogranični regioni su kao posledicatoga postali strukturno slaba područja na nepostojećem ili nedovoljnom stepenurazvoja kada su u pitanju putevi i železnice.Zahvaljujući sve većim mogućnostima komunikacije, odnosno raznimvidovima transporta, publikacijama, kasnije pojavljivanju radija i telefona,a danas i interneta, postoji gotovo neizbežna tendencija kretanja ka nacionalnimcentrima i idejama. Do današnjeg dana ideja nacionalne državei dalje određuje kulturu, privredu, društvo i politiku jedne države. Ovajtrend je naročito postao uočljiv u evropskim pograničnim regionima i doveoje do gubitka identiteta naročito tamo gde je stanovništvo imalo vekovimazajedničke kulturne, jezičke, demografske i istorijske veze uprkos novimdržavnim granicama.Kao posledica toga, od Južne preko Centralne i Istočne Evrope doSkandinavije i Irske nailazimo na mnoštvo tipičnih pograničnih regiona kojisu često pogođeni sličnim problemima. Oni se obično nalaze uz pograničniregion susedne zemlje koji se suočava sa sličnim problemima.Nakon Drugog svetskog rata, evropske opštine, regioni i državepočele su da razrešavaju te probleme koji su tokom istorije postali složeniji,ali su u kulturološkom smislu bili neopravdani. Savet Evrope i Evropska unija