Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

ovakav regionalizam u suprotnosti je sa potpunom odsutnošću regionalnogsentimenta u samoj Engleskoj 51 .Ekonomski cilj prisutan je maltene u svim oblicima regionalizacije,uključujući i one koji ne podrazumevaju stvaranje dodatnog upravnog nivoaili novih institucija. U svetlu značaja regionalnih privrednih sistema za ukupnuekonomsku efikasnost i činjenice da kolektivna dobra koja proizvodejavne institucije zauzimaju važno mesto u regionalnim privrednim sistemima,regionalizacija može biti usmerena na krojenje postojećih lokalnihinstitucija prema potrebama ekonomskog razvoja ili uspostavljanje novihinstitucija koje bi efikasnije reagovale na te potrebe, u političkom i institucionalnomsklopu bilo koje zemlje.Ovo je cilj procesa urbane regionalizacije koji je započet u Holandiji.Povrh toga, francuska regionalizacija uvek je bila usko povezana sa ostvarivanjemciljeva prostornog planiranja: čak su i regionalne granice određivane uvidu toga, a glavni zadatak poveren regionima bio je finansiranje javnih investicija,u napuštenom projektu iz 1969. godine, u zakonima iz 1972. i 1982.godine kao i u praksi razvijenoj prema tekstovima tih zakona.Još jedan moćni faktor u regionalizaciji predstavlja evropska regionalnapolitika, zato što ona daje legitimitet ovom nivou teritorijalne organizacije.U Portugalu će se pre ili kasnije morati oformiti kopneni regionipredviđeni Ustavom i to će biti urađeno dobrim delom zato da bi se upravnestrukture prilagodile za upravljanje velikim sredstvima iz strukturnih fondovakoja su dodeljena Portugalu; što se tiče regionalnih granica, trenutnose vode rasprave među onima koji se zalažu za podelu na 7 regiona, kakopredlaže Ministarstvo za ekonomsko planiranje i koordinaciju, i onima kojise zalažu za podelu na 5 regiona, prema modelu statističkih jedinica NUTS IIEvropske Zajednice za Portugal. Današnje komisije za regionalnu koordinaciju,koje su državna tela sa prenesenim nadležnostima, odgovaraju podelina 5 regiona.U Švedskoj je perspektiva pridruživanja Evropskoj Uniji dala novizamah raspravi oko redefinisanja mape okruga. Zahtevi za regionalizacijompotiču uglavnom od južnih regiona (zapadna Švedska, Skåne i regionStokholma), koji žele da prošire odnose sa pograničnim regionima susednihzemalja, dok su lokalne vlasti u udaljenim regionima posebno zainteresovaneza sredstva koja bi se eventualno stvorila regionalnom politikom,zbog toga što ekonomska recesija u zemlji nepovoljno utiče na njihovufinansijsku situaciju.Ekonomski cilj nije predstavljao značajniji faktor regionalizacije udrugim zemljama: ovo važi za Italiju, gde je ekonomija skoro da nije prisutnau poslovima redovnih regiona; ekonomija je imala jako malo veze i sastvaranjem autonomnih zajednica u Španiji. S druge strane, uloga regiona51 Sharpe, L.J. (1996), “Regionalism in the UK: the Role of Social Federalism”(“Regionalizam uVB: uloga socijalnog federalizma”), str. 62-65 u Färber, G./Forsyth, M. (ed.), op. cit.145