Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Ova reforma trebalo bi da naknadno dovede do predefinisanja granicapokrajina, pri čemu bi svaki od regiona postao nezavisan od pokrajine ipostao zasebna pokrajinska jedinica. Međutim, sprovođenje ove reforme,čija prva faza se ticala Amsterdama, Roterdama i Haga, trenutno je blokiranoprotivljenjem opštinskih veća i stanovništva, koje se izjasnilo na referendumima(u Amsterdamu i Roterdamu) i koje odbija da pristane na to da senjihovi gradovi podele na mnoštvo manjih opština po novom uređenju 43 .Kakav god da bude ishod ove reforme, holandska regionalizacijausmerena je na obezbeđivanje nove teritorijalne organizacije koja bi se inadalje zasnivala na tri tradicionalna nivoa: država, pokrajina i opština.U zemljama centralne i istočne Evrope, u trenutnoj teritorijalnojorganizaciji ne vodi se računa o ciljevima regionalizacije. Dosada su jedinoMađarska i Rumunija uvele lokalne vlasti na srednjem nivou, ali njihovaveličina i konfiguracija kao i funkcije koje vrše čine ih sličnijim pokrajinskomnego regionalnom nivou. Neke druge zemlje (Poljska, Češka i Slovačka) 44trenutno razmatraju projekte za regionalizaciju.B. Regionalna decentralizacijaRegionalna decentralizacija je stvaranje ili zamenjivanje nove lokalnevlasti na regionalnom nivou. Ovakav tip regionalizacije ima specifičniinstitucionalni izraz koji karakteriše primena opštih regulativa kojima seuređuje lokalna vlast na region. Region tako nema niti viši pravni statusniti se razlikuje od postojećih lokalnih vlasti, ali ima širi geografski opseg aposlovi koje obavlja uglavnom su ekonomske prirode. On se uklapa u ustavnisistem unitarne države 45 .Francuska je jedina od zemalja čije iskustvo je predstavljeno uovom izveštaju koja odgovara ovom tipu, ali reforme koje se razmatraju udrugim zemljama zapadne i istočne Evrope pokazuju da bi neke od tih zemaljauskoro mogle da krenu istim pravcem.43 O ovoj reformi vidi Marcou, G. (1993), “La coopération intercommunale et la réformeterritoriale aux Pays-Bas”, izveštaj na 12 strana, Institut de la Décentralisation, Paris;Toonen, T.A.J. (1995), “Provinces versus urban centres. Current developments, backgroundand evaluation of regionalisation in the Netherlands” (“Pokrajine naspram urbanih centara.Današnja dešavanja, istorijat i procena regionalizacije u Holandiji”), Colloquy Les Régionsen Europe, Institut d’Etudes Politiques de Rennes, CRAP/CERI, Rennes, 4-6 October;Raadschelders, J.C.N. (1996), doprinos “Riforma delle Autonomie in Europa”, godišnjak (ed.G. Marcou), Annuario 1996 delle Autonomie locali, Edizioni delle Autonomie locale, Rome,Vol. 1 pp. 449 ff.44 Za pregled sadašnjeg stanja, vidi Marcou, G. (1996), «L’administration locale et régionaleen Europe centrale et orientale», pp. 33-67 in L’Europe centrale et orientale 1996, izdanjekoje su uredili Edith Lhomel i Thomas Schreiber, La Documentation Française, Paris.45 Vidi Marcou, G. (1996), “L’expérience française de régionalisation (la décentralisationrégionale dans l’Etat unitaire)”, str. 505-520 u L’Etat de droit. Mélanges en l’honneur deGuy Braibant, Dalloz, Paris.136