Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Poslednji generalni problem, nastao zbog veličine zemalja potpisnicasporazuma, tiče se funkcija mezo nivoa. Neizvestosti ostaju u vezi satim koje zadatke bi centralna vlast trebalo da prebaci na mezo nivo i koji biodnos mezo nivo trebalo da ima prema opštinskom nivou. Prva mogućnostje da se očuva čisto državna vlast, podređena centralnoj vladi (Bugarska,“Bivša jugoslovenska Republika Makedonija”, Srbija). Ako bude usvojeno ovorešenje, neophodno bi bilo da se u državnoj vlasti zaposle državni službeniciprofesionalci (državni službenici po karijeri), i da se opštinskom nivou obezbediveća vlast da obavlja zadatke lokalne vlade, uključujući i pitanja saradnje.U suprotnom, nastaće raskorak između zahteva politike centralnevlade i zaštite zakonskih lokalnih interesa, koja je razlog postojanja (raisond’ętre) lokalne samouprave.Druge zemlje su uspostavile lokalnu samoupravu na mezo nivou. Toje slučaj u Albaniji, Hrvatskoj, Moldaviji i Rumuniji, iako je tamo i daljezadržana državna vlast. Ova opcija ima prednost jer omogućava dalju decentralizacijufunkcija koje jasno prevazilaze opštinske kapacitete, i kojese jasno odnose na određenu teritoriju. Efikasna saradnja između opštinau međuvremenu je pojačana preko državne vlasti i kroz teritorijalnu koncentracijuadministrativnih kapaciteta. U malim zemljama, funkcije delegiranena mezo nivo su bezuslovno ograničene jer bi u suprotnom ugrozileopštinske nadležnosti. Odredbe usvojene u Albaniji i Moldaviji su u strogojsuprotnosti. U Albaniji novim regionima se ne dodeljuju nikakve jasnoodređene nadležnosti: zakon je dat u opštim crtama. Na primer, pomenutoje “stvaranje i primena regionalnih politika”, ali svrha tih politika nijespecificirana; novim regionima je dodeljena “svaka druga funkcija određenazakonom”, široko uključujući funkcije delegirane od strane obuhvaćenihopština i centralnih vlasti (Zakon lokalne vlade član 13.). U slučaju Moldavije,postoji precizna lista nadležnosti oba nivoa, mada jedna nadležnostmože biti svrstana u oba nivoa, bez specifikacije o njenoj podeli: to je slučajsa socijalnom pomoći (član 10[1]e i 11[1]e). Zatim, budžet okruga uključujeopštinske budžete i mora odrediti deo koji im pripada iz državnog dohotka iod poreza na imovinu koji je dodeljen lokalnoj vladi (vidi Zakon o lokalnimjavnim finansijama, br. 397-XV od 16 okrobra 2003, član 2[1] i 21[2]).Na ovaj način oblasna veća imaju vodeću ulogu u odnosu na opštine,budući da su nadležna da prilagode svoje izvore procenjenim potrebama.Primeri drugih malih zemalja ukazuju, međutim, da lokalna samoupravana mezo nivou moze biti korisna kad je specijalizovana. Iskustva tih malihzemalja pokazuju da među funkcije koje odgovaraju ovom nivou spadaju:planiranje, javni transport u okviru regionalnog podučja, usluge zdravstvenenege šire populacije; specifična obuka i kulturne institucije slične namene; ipodrška manjim opštinama u izvršavanju njihovih nadležnosti.Ukratko, prenošenje nadležnosti u sferi davanja usluga na samoupravumezo nivoa opravdano je u slučajevima kada služi za prevazilaženjeefekata prelivanja i internalizacije troškova.Zaključak je da se pre planiranja prenošenja nadležnosti na niže190