Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

1) zastupljenost “prvobitno državnih osnovnih funkcija” (zakonodavne, upravnei sudske funkcije) na različitim nivoima vlasti; 2) količina funkcija(agendi i nadležnosti) regionalnih jedinica (autonomnih i samoupravnihoblasti); 3) karakter osnovne norme unutrašnje organizacije (ustavi, zakoni,statuti); 4) izbor, struktura i nadležnosti predstavničkih organa, kao i stepennezavisnosti izvršnih organa od centralne vlasti; 5) mogućnosti regionalnihjedinica da direktno učestvuju u formiranju centralne vlasti; 6) načini“savezivanja” i decentralizacije (pregovori, pogodbe, sporazumi predstavnikaposebnosti u državi); 7) stepen prethodne samostalnosti (države ili prostesamouprave); 8) status članstva u državi (državljanstvo u federalnim jedinicama,dok autonomije i samouprave imaju stanovnike); 9) veličina decentralizovanihjedinica i tome proporcionalan opseg kompetencija (O tome:Kostić, 2000: 262-268).Relevantna je za našu temu i napomena da se, osim pravničkograkursa, o decentralizaciji može govoriti i sa sociološkog gledišta. A, kadase teorijski rakurs zameni političkim, tada se tema neizbežno povezuje sapitanjima celishodnosti, a to je Kostić u tekstu koji smo citirali nastojao daizbegne.Shodno tome, još jedan komparativni podatak može biti koristanza bolje razumevanje kompleksnog fenomena decentralizacije. Kostić gasaopštava na sledeći način: “Negde država preda manje a negde više agenadaoblasnim jedinicama i nema dve države na svetu u kojima bi ta raspodelamaterijala bila jednako regulisana. Ni dve federacije nisu između sebe jednake.Jedna federalna oblast raspolaže s većom nadležnošću od druge, udrugoj nekoj državi, ponekad čak u istoj... jedna ima punu privrednu kompetenciju,druga ograničenu... Kod autonomije je isto tako. U jednoj državiautonomne oblasti imaju celo pravosuđe u svojim rukama, u drugoj ga imajusamo ograničeno, u trećoj nikako. Negde imaju izvršnu vlast isključivosvoju, drugde kombinovanu ili paralelnu. Slične nejednakosti može biti iizmeđu pojedinih samouprava.Obim kompetencija nije od značaja za vrstu odn. stepen decentralizacije.Ali je on od velikog praktičnog značaja za snagu regionalnih jedinica,za stvarno održavanje njihovog stanja i njihovog položaja, za njihovurezistentnost. Zato se u primeni i politici više vodi računa o ovim momentimanego o svim drugim. U pitanju je ne forma odnosa, već sadržina odnosa”(Kostić, 2000: 266; Podvukao J. K.).Skoro iste akcente i zaključke naći ćemo i u pravno-političkimraspravama Slobodana Jovanovića koje su, uzgred budi rečeno, deset godinastarije od Kostićevog teksta. Zato, zarad sveobuhvatnijeg i temeljnijegprocenjivanja sadržaja i kvaliteta savremenih rasprava, političkih inicijativai kontroverzi, držimo izuzetno korisnim napomenu iz jednog člankaposvećenog problemima federalizma. Odgovarajući 1920-1921. godine napolitičke i javno-mnenjske zebnje u Beogradu “... da samouprava koja bi sedala pojedinim pokrajinama, ne pređe u federalizam”, Jovanović podvlači:9