Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

neprijatelja, kao i prava na rat, bilo sasvim dovoljno za egzistenciju jedinstvenedržave), 16 ni približno nije atraktivna kao što je to bilo tridesetihgodina prošlog veka, ili, pak, u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, u faziratno-nacionalističke tranzicije na prostorima bivše Jugoslavije. Pored ostalog,to znači da je danas neuporedivo manje teoretičara, ili, političara, kojibi rizikovali da žrtvuju neophodni imidž demokrate i opredele se za otvorenoveličanje države u maniru Musolinijeve apoteoze korporativne države, ili,pak slično Hitlerovoj averziji prema parlamentarnoj demokratiji, pacifizmu ifederalizmu. Na tragu Habermasovih razmišljanja, Klaus Ofe (C. Offe) takvusituaciju opisuje sledećim rečima: svaki pokušaj da se nešto postigne tradicionalnimsredstvima državne intervencije (je) u osnovi nepodesan, u najboljemslučaju beskorisan, a ponekad čak i kontraproduktivan pristup (Otome: Ofe, 1999: 99).3. Sintetizujući stanje savremene državnosti, Hejvud polazi od konstatacijekako se država danas suočava sa nizom pretnji. Među njima sunajznačajnije: a) globalizacija b) povlačenje države i prenošenje njenihovašćenja na privatne ustanove i c) decentralizacija i prebacivanje odgovornostisa državnih institucija na regionalna, provincijska i lokalna tela.Ukazujemo na ovu autorsku ocenu i zbog toga što je povezana sa konstatacijomo stvaranju “obrasca upravljanja na više nivoa, koji uključuje lokalna,državna i naddržavna tela, što je teško pomiriti sa tradicionalnim shvatanjemdržave”. Štaviše, Hejvud piše kako su “u svom najizraženijem obliku,centrifugalni pritisci izazvali (su) preoblikovanje državne moći ili propastsame države”, ilustrujući to primerima mirnog razlaza u Čehoslovačkoj inasilnog raspada države u Jugoslaviji (Hejvud, 2004: 196-198).Nešto drugačije postavljajući pitanje države i njene funkcionalnosti,naše stanovište je da decentralizacija i regionalizacija ne spadaju u korpusnačelnih pretnji savremenoj državi. Naprotiv. Verujemo da smo prethodnimanalizama evolucije političkih sistema jednog broja evropskih država,kao i standarda Saveta Evrope i EU, pokazali kako je regionalizacija bilajedan od ključnih faktora koji su, u nekim slučajevima, doprineli očuvanjudržave u obe njene osnovne funkcije (demokratske legitimnosti i upravljačkeefikasnosti). Tome se može pridružiti i ocena da je decentralizacija u svimdržavama EU manje-više shvaćena kao interaktivno polje i poluga “demokratizacijeodozdo”.Evropske države su, dakle, značajno odmakle u procesu decentralističkogprevladavanja krize tradicionalnog hijerarhijskog monopola moći.Kao lokus (izvor, garant i rezultat) tog monopola, država se pri kraju drugetrećine prošlog veka pokazala ujedno i malom i velikom za efektivnu reg-16 “Država kao merodavno političko jedinstvo koncentrisala je kod sebe ogromno ovlašćenje:da vodi rat i time otvoreno raspolaže životom ljudi... Nužnost smirenja u okviru državevodi u kritičnim situacijama ka tome da država kao političko jedinstvo, sve dok postoji,samovoljno određuje i ‘unutrašnjeg neprijatelja’“; K. Šmit, “Pojam političkoga”, U: KarlŠmiti njegovi kritičari, ur. Slobodan Samardžić, Filip Višnjić, Beograd, 2001, str. 31.49