Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Politička regionalizacija u Španiji, kako je uređena Ustavom iz 1978.godine, uglavnom je bila motivisana vraćanjem prava “istorijskim” regionimakoji su bili priznati u drugoj Republici ali ukinuti pod Frankom. Onaodražava složene odnose između španskog naroda, “zajedničke i nedeljivezemlje svih Španaca” i “prava na autonomiju nacionalnosti i regiona od kojihje sastavljena “ (Ustav iz 1978. godine, čl. 2).Sedamnaest autonomnih zajednica su političke samouprave u smisluda su njihova organizacija i nadležnosti određene njihovim konstitutivnimstatutima, u granicama određenim Ustavnom i nakon dobijanja saglasnostiod Cortes Generales, a zakonodavnu vlast autonomne zajednice vrše uoblastima koje spadaju u njihovu nadležnost.Ustavni sud razjasnio je pravni koncept autonomije (ili samouprave)u mnogim svojim odlukama. Autonomija nije suverenitet i vrhovnavlast države zagarantovana je Ustavom izraz jedinstva i prevlasti interesašpanskog naroda. Međutim, regionalna autonomija nije isto što i upravna autonomijakoju uživaju lokalne vlasti; zakonodavna i izvršna vlast autonomnihzajednica su takve da one uživaju “političku autonomiju “ (presuda 25/1981od 14. jula 1981. godine).Činjenica da se država sastoji od entiteta koji imaju političku autonomijuzahteva postojanje različitih pravnih sistema i Španiju čini kompozitnomdržavom (presuda 1/1982 od 28. jula 1982. godine). Doduše, solidarnostje nužna posledica principa autonomije (presuda 25/1981).Španski regionalni sistem nije homogen. Postoji nekoliko različitihsistema koji se preklapaju i koji odgovaraju različitim grupama autonomnihzajednica. Autonomne zajednice znatno se razlikuju po svojim heterogenimistorijskim iskustvima, kulturnim identitetima i aspiracijama, stepenu razvojai socijalnoj koheziji. Shodno tome, postoji diferencijacija u njihovimupravnim nadležnostima, političkim ovlašćenjima tempu odvijanja njihoveautonomne evolucije.Ovakva diferencijacija u raspodeli ovlašćenja bila je španskimUstavom namenjena kao prelazna mera, a Sporazumom iz 1992. godinekojim se uspostavljaju autonomne zajednice predviđeno je prenošenjevećine nadležnosti navedenih u čl. 151 na “redovne” Autonomne Zajednice(osim zdravstvenih usluga, zatvora i autonomne policije). Međutim, ova heterogenostopstaje delom zbog toga što prenos nadležnosti nije okončan zasve autonomne zajednice a delom zbog zahteva Katalonije i Baskije za dodatnimnadležnostima u skladu sa njihovim specijalnim statusom koji imajuu okviru države Španije.Iako se španski Ustav iz 1978. godine donekle zasniva na italijanskomUstavu iz 1947. godine, italijanska regionalizacija je manje razvijena,bar u ovom trenutku. Kao i u Španiji, regionalna samouprava posmatra serazličito od lokalne samouprave. Regioni sami donose svoje statute, ali tistatuti moraju biti odobreni od strane parlamenta, a zakonodavnu vlast regionivrše u oblastima koje spadaju u njihovu nadležnost.139