Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

da izvrši određena ulaganja na teritoriji autonomne zajednice bilo zato štodržava mora da interveniše usled obima planiranog ulaganja i činjenice daga autonomna zajednica ne može pokriti isključivo iz svojih sredstava.U takvim slučajevima dve strukture vlasti postižu konsenzus ilizaključuju sporazum o detaljima investicije, pri čemu se dinamika radova ikvote za finansiranje 63 utvrđuju odgovarajućim sporazumom potpisanim odobe strane. I na kraju, autonomne zajednice mogu sklapati međusobne sporazumeo upravljanju njihovim posebnim javnim službama, u slučajevima ipod uslovima koji su utvrđeni njihovim statutima (čl. 145).Portugal ima nekoliko modaliteta institucionalne saradnje ostrvskihregiona, u obliku njihovog učešća u različitim nacionalnim telima; Ustavtakođe predviđa da se u tim regionima “organi vrhovne vlasti” morajukonsultovati sa organima regionalnih vlasti po pitanjima koja se odnose naregion a koja spadaju u njihovu nadležnost (čl. 231.2). Ne postoji ekvivalentovakvih odredbi za upravne regione koje Ustav predviđa ali koji jošnisu formirani, čime se objašnjava različit pravni status ove dve kategorijeregiona.Italija pravi razliku između regiona sa posebnim statusom i regionasa redovnim statusom. Preko 85% budžeta redovnih regiona potiče izdržavnog budžeta, dok posebni regioni imaju šira ovlašćenja i u velikoj merisu samo-finansirajući (preko 55% svih njihovih prihoda je nezavisno), što imomogućava da ulaze u ravnopravniju saradnju sa državom 64 . Razvoj saradnjeizmeđu države i regiona u osnovi se zasniva na sporazumima, a čak ni regionisa posebnim statusom nemaju oblik institucionalne saradnje sa državom.Metoda sklapanja sporazuma dobila je potvrdu u zakonskoj Uredbibr. 616 od 24. jula 1977. godine a naknadno je upotrebljavana i u drugimkontekstima, kao što su Mezzogiorno razvojni programi (Zakon br. 64/1986).Ustavni sud je još 1958. godine priznao potrebu za tesnom saradnjom izmeđudržave i regiona, a danas priznaje zakonitost sporazuma sklopljenih izmeđudržave i određenog regiona. Član 15 Zakona br. 241/1990 daje ovlašćenjesvim državnim odeljenja i vlastima da sklapaju sporazume o saradnji u razvojuaktivnosti od zajedničkog interesa. Regioni mogu pristupati takvim sporazumima,a njihova ugovorna snaga se priznaje u italijanskom zakonskomsistemu 65 .Francuska je država sa najsistematičnijom ugovornom saradnjomizmeđu države i regiona. Postojanje teritorijalnih vlasti koje imaju opštunadležnost nad i preko prenesenih nadležnosti koje vrše po zakonu i koji-63 Pola, G./Marcou, G./Bosch, N. (ed.): Investissements publics et régions, L’Harmattan,Paris.64 Cassese, S./Torchia, L. (1993), “The Meso Level in Italy” (“Mezo nivo u Italiji”), str. 105, inSharpe, L.J. (ed.), op. cit.65 Sabbioni, P. (1996), “Les accords entre les administrations dans le système juridique italien”,objaviće se u Marcou, G./Rangeon, F./Thiebault, J.L. (ed.), Le gouvernement des villes etles relations contractuelles entre les collectivités publiques, u pripremi.154