Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

A, kad su u pitanju uloga i društvena svrsishodnost vertikalne (teritorijalne)podele (razdeobe) moći i vlasti unutar nacionalnih država, podsetićemoda je reč o modelu regionalne države. U duhu strategije prilagođavanjapolitičkih institucija heterogenoj društvenoj osnovi i imperativima legitimnostii efikasnosti vlasti, ovaj najnoviji, treći tip državnog uređenja (poredunitarnog i federalnog) veoma dinamično se razvija i pogoduje ekonomskomnapretku i stabilnosti demokratije (O tome: Lovo, 1999: 423-526; Jovičić,1996: 30-47; Skenderović, 2001: 211-221; Komšić, 2001: 168-173).Dakle, s obzirom da u zemljama Evropske unije i u njenom širemokruženju, sa organizacionom potkom u regionalnoj organizaciji država kojase zove Savet Evrope i ima trenutno 46 članica, egzistiraju vrlo relevantnii razuđeni decentralističko-regionalistički aranžmani (ideje, institucionalnirealiteti i procedure političkog odlučivanja, vladavine i upravljanja), višenije sporna pretpostavka za pitanje iz prve rečenice ovog teksta. Da nijesporna ni ocena o još brojnim preprekama na putu do rezolutnijeg odgovora,pokazaćemo nakon odeljka posvećenog razjašnjenju ključnih i najfrekventnijihproblema i pojmova kojima ćemo “baratati” u ovoj analizi. Sledećiodeljak biće posvećen razlozima za i razlozima protiv decentralizacije. Utrećem odeljku ćemo koncentrisati pažnju na ključne značenjske dimenzijenekoliko najrelevantnijih evropskih dokumenata i opšteprihvaćenih principaregionalizacije.1.1 Pojmovi, načela i ključni problemi1.1.1 DecentralizacijaUvereni da su logika i politička delotvornost centralizma stvarprošlih epoha, kao i da moderna demokratija pretpostavlja drugačijepoimanje svrha države od fetišizovanog monopola hijerarhizovane prinudeu “ime nacije”, držimo da na samom početku pojmovnog razjašnjenja, ipak,ima smisla upozoriti na kompleksnu prirodu pojmova “centralizacije” i “decentralizacije”.Zbog izrazito kondenzovanih odgovora na pitanja koristi od centralizacijei decentralizacije, uputićemo prvo na Hejvudov (Andrew Heywood)sumar četiri jaka razloga za centralizaciju, a to su: 1) nacionalno jedinstvo;2) usaglašenost; 3) jednakost i 4) blagostanje. Međutim, isti autor primećujeda “... postoje granice do kojih je moguće ili poželjno sprovesti centralizaciju”,pa se zbog toga u prilog decentralizaciji mogu navesti četiri osnovnarazloga: 1) participacija u političkom životu; 2) otvorenost institucija,bliskost sa ljudima i uvećanje demokratske odgovornosti; 3) legitimnostvlasti i 4) sloboda, podela vlasti i stvaranje mreže kontrola i ravnoteža (Otome: Hejvud, 2004: 304-307).6