Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

S druge strane, u prethodnim odeljcima naše analize sasvim je dovoljnonagovešteno da je o standardima regionalizacije moguće govoriti ujednom razuđenijem, pravnički manje preciznom smislu. U kontekstu italijanskihi španskih iskustava, zatim, na primeru ekspanzivne recepcije principasubsidijarnosti, kao i argumentima za decentralizaciju, pokazali smo daje praksu evropskih zemalja, pre svega članica EU, moguće sublimirati u vidučitavog korpusa ideja, vrednosti i incijativa, sve do teorijskih konstrukcijaidealno-tipskog modela regionalne države. Na tragu takvog poimanja standarda,moguće je danas govoriti o posve razgovetnom evropskom pristupu.Ciljeve, sadržaje i instrumente evropskog rakursa formiralo je iformira kompleksno polje interaktivnog dejstva brojnih faktora. Neki od njihsu: produbljavanje integracija unutar EU; veliko proširenje EU; uzlazni trendovidecentralizacije nacionalnih država; zatim, sve intenzivnija i razuđenijaprekogranična regionalna (interteritorijalna) saradnja, uključujući i evroregionalizaciju,kao najvidljiviji rezultat svojevrsnog pokreta za regionalizamu okviru Saveta Evrope.Sve to govori da je u cilju podrobnije spoznaje i prezentacije evropskelogike decentralizacije, u polje analize ciljeva, sadržaja i domašajaregionalizacije neophodno uključiti niz relevantnih dokumenata, “rođenih”u širem političkom okruženju EU, u Savetu Evrope. To su, pre svih: Madridskaokvirna konvencija o prekograničnoj saradnji (1980); Evropska poveljao lokalnoj samoupravi (1985); Deklaracija o regionalizmu u Evropi (1996);Nacrt evropske povelje o regionalnoj samoupravi (1997), kao i deklaracijei izjave evropskih ministara odgovornih za lokalnu i regionalnu samoupravu(Helsinki, 2002; Budimpešta, 2005). Sadržaj svih ovih dokumenata pokazaće,pored ostalog, kakve su inicijative “odozdo”, kakva su raspoloženja “odozgo”,i sa kakvim modelima države, demokratije, socijalnih interakcija imeđudržavnih integracija možemo računati u bliskoj budućnosti Evrope.1.3.1 Madridska konvencija o prekograničnojregionalnoj saradnji (1980)Vraćajući se ključnim argumentacijskim uporištima za pozitivanili negativan odgovor na pitanje (ne)postojanja standarda, u smislu konsekventnog,opšteprihvaćenog, opšteprimenljivog i opšte-obavezujućegpravno-vezivnog tkiva, naglasićemo da najznačajniji momenat započinjanjaspecifične kodifikacije principa prekogranične saradnje regiona u liku tzv.mekog prava (Soft Law) predstavlja madridska Okvirna konvencija oprekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti (EuropeanOutline Convention on Transfrontier Co-operation between TerritorialCommunities or Authorities, No. 106; 1980) i docnije donešene dodatne Pro-35