Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Mastrihtskim sporazumom (iz 1992-3) Evropa je zakoračila u političkuintegraciju zahvaljujući, pored ostalog, i sledećoj formulaciji supsidijarnostiu Članu 3 B, stav 2. Ugovora o Evropskoj uniji: “U oblastima koje nespadaju u njenu isključivu nadležnost, Zajednica preduzima mere, u skladusa načelom subsidijarnosti, samo ako i ukoliko ciljevi predviđene akcijene mogu u potrebnoj meri biti ostvareni od strane država članica, odnosnomogu biti uspešnije ostvareni od strane Zajednice, imajući u vidu veličinuili učinak predviđene akcije” (Lopandić, Janjević, 1995, 35). U tekstu neratifikovanogUstava Evropske unije, usvojenog svečanim potpisivanjem odstrane šefova država i vlada svih država članica EU, 29. oktobra 2004. uRimu, takođe je posvećena značajna pažnja principu subsidijarnosti. U Glavi3 (Nadležnosti unije), u odredbi Člana I — 11, navodi se da su nadležnostiUnije određene principom pozitivne enumeracije, a da Unija ostvaruje svojenadležnosti na principima subsidijarnosti i srazmernosti. U tom smislu, trećistav pomenute odredbe glasi:“3. Na osnovu principa subsidijarnosti, u oblastima koje ne spadajuu njenu isključivu nadležnost, Unija deluje samo ukoliko države članice nemogu adekvatno da ostvare nameravane ciljeve sopstvenim aktima, niti nacentralnom, niti na regionalnom ili lokalnom nivou, ali koji mogu, iz razlogaobimnosti ili dejstva predloženih akata, biti bolje ostvareni na nivouUnije.Institucije Unije primenjuju princip subsidijarnosti na način na kojije to predviđeno u Protokolu o primeni principa subsidijarnosti i srazmernosti.Nacionalni parlamenti obezbeđuju poštovanje tog principa u skladu sapostupkom koji je propisan u Protokolu” (Ustav Evropske Unije, A. Fira Ed.,FABUS, Novi Sad, 2005).Najzad, da analizirani princip predstavlja jedan od temeljnih momenatastandardizacije uloge lokalne i regionalne samouprave u demokratizacijidržava i u ukupnim evropskim integracijama pokazuje i nacrt Evropskepovelje o regionalnoj samoupravi. U preambuli Povelje, kojom se navoderazlozi donošenja tog dokumenta, subsidijarnost se uzima za obrazacobezbeđenja “realnog učešća građana u procesu donošenja političkih odlukaputem modernije i efikasnije administracije bliske potrebama građana”(Skenderović-Ćuk, 2001: 219).1.1.5 Opština i gradJedan od najčuvenijih znalaca demokratije, Aleksis de Tokvil (A. deTocqueville), zapisao je pre stopedeset godina da “... upravo u opštini ležisnaga slobodnih naroda. Opštinske institucije jesu za slobodu ono što suosnovne škole za nauku; one slobodu čine pristupačnom narodu; one muomile njeno miroljubivo korišćenje i navikavaju ga da se njome služi. Bezopštinskih institucija neka nacija može sebi stvoriti slobodnu vlast, ali ne22