Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

marketinškim resursima. One se često žale na ograničene mogućnosti zasprovođenje aktivnosti istraživanja i razvoja sa druge strane granice i na“efekat istiskivanja” zbog boljih konkurentnih uslova u susednoj zemlji.Pored toga, često je ograničen pristup javnim ugovorima i programimausmerenim na istraživanje i razvoj u prekograničnom području. Istovremeno,potrebno je napomenuti da intenzitet ove problematike varira od jednogdo drugog pograničnog područja i da se neka od njih bave ili suočavaju saovim problemima u okviru podsektora, iako su u tome uspešni u manjoj ilivećoj meri.Javnost pre svega očekuje od pograničnih i prekograničnih regiona dauspešno razreše sve ove probleme, iako ovi regioni prvobitno nisu odgovorniza uzroke njihovog nastajanja. Kao rezultat toga, problemi koji su još uvekprisutni u Evropi i dalje su skoncentrisani na njenim graničnim područjimagde su jasne razlike posledica na primer:- različitih administrativnih struktura i nadležnosti;- nejednakih fiskalnog i socijalnog zakonodavstva;- činjenice da je teško uspostaviti saradnju između malih i srednjihpreduzeća, kojima nedostaje prekogranični snabdevač i tržišta koja su sevremenom razvila;- različitog prostornog planiranja i zakona o planiranju;- različitih zakonskih regulativa o životnoj sredini i otpadu;- svakodnevnih nerazrešenih graničnih problema i absurdnihsituacija;- dispariteta valuta (posebno na spoljnim granicama EU!);- različitih transportnih sistema, koji nisu prilagođeni zahtevimaprekograničnog internog tržišta;- neusklađenih tržišta rada, platnih struktura i društvenih sistemana spoljnim granicama, koji prete da postanu izvori sukoba i pretvore se uosetljive probleme;- ugrožene bezbednosti otvaranjem granica (u prošlosti nijeobezbeđena saradnja prekogranične policije u pravnom i organizacionomsmislu);- sve većeg prekograničnog turizma koji je u suprotnosti sa principimaočuvanja prirode i zaštite životne sredine;- postojećih i budućih promašenih investicija u sektor usluga idruštvenu sferu zbog neodgovarajućih pograničnih trgovinskih zona i pravnihi finansijskih prepreka;- poteškoća u prekograničnom stručnom osposobljavanju, što stvaratrajne prepreke pristupu otvorenom internom tržištu Evropske unije iprekograničnom tržištu radne snage;- predrasuda, stereotipova i nedovoljne saosećajnosti i razumevanjarazličitosti susednog područja, koje je prisutno sa obe strane granice.113