Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

tiva, odnosno oblik otpora istom fenomenu. Kako god bilo, podaci pokazujuda se već sada više od trećine svetske trgovine odvija u okviru četiri regiona:Severna i Južna Amerika, Evropa, Azija i Okeanija, i Afrika i Bliski istok (Hejvud,2004: 277-281).Regionalna politika EU i Evropa regiona — Pored carinske unije,poljoprivredne politike, zajedničkog tržišta, monetarne unije i politikekonkurencije, regionalna politika spada u red najvažnijih zajedničkihpolitika EU. U odnosu na sedam ranijih ključnih ciljeva, najnovija verzijastrukturno-političkih principa regionalne politike EU svedena je na triosnovna cilja: 1) unapređivanje zaostalih regiona, a to su oni koji ne dostižuviše od 75% proseka EZ; 2) privredni i socijalni preobražaj područja sa strukturnimproblemima kao što su: deindustrijalizacija, nezaposlenost, smanjenjestanovništva i slično; 3) prilagođavanje i modernizacija politike i sistemaobrazovanja, školovanja i zapošljavanja.U svemu tome, za intervencije Evropske zajednice važi princip subsidijarnosti,što u konkretnom slučaju znači dopunu nacionalnih, lokalnih iostalih aktivnosti i to isključivo tamo gde su sopstvena sredstva nedovoljna(Vajdenfeld, Vesels, 2003: 297-303). Regionalne politike se u EU sprovodepreko dva fonda — Kohezivnog i Strukturnog. Ovi fondovi su 2005. godinedostigli 36% ukupnih sredstava Unije, a zajedno sa poljoprivrednim fondomčine 80% ukupnih budžetskih troškova EU (Prokopijević, 2005: 253-261).Koliko je regionalni aspekt danas značajan za sve politike u EU govorii činjenica da je ugovorom iz Mastrihta (1993) omogućeno regionalnim ilokalnim institucijama samostalno sadejstvo u procesima odlučivanja u EU.Komitet regiona je institucija koja to omogućava. U njemu se sumiraju regionalnii lokalni interesi i, potom, ugrađuju u zakonodavni proces Zajednice.U EU-15, Komitet regiona je činilo 222 predstavnika. Nakon proširenja,Komitet ima 350 članova. Premda je sporedni, savetodavni organ EU, njegovestavove i incijative Savet Evrope, Evropska komisija i Evropski parlamentmoraju obavezno da saslušaju (Vajdenfeld, Vesels, 2003: 167-170).Da je pored “Evrope nacija”, “Evrope građana” i “Evrope manjina”,današnja Evropa postala i Evropa regiona, pokazuje ne samo suma od oko300 evropskih regija. U toku je sve intenzivniji proces prekogranične (“interteritorijalne”)saradnje regija i lokalnih zajednica, uključujući i formiranjebrojnih evroregija. Takođe, u periodu 2000-2006, EU je kroz program Interregfinansirala transnacionalnu saradnju graničnih i drugih regiona sa 4,875milijardi evra. Najzad, rastući interes evropskih regija za direktnim prisustvomu Briselu ilustruje podatak da je 2001. godine, u sedištu EU, bilo 180regionalnih predstavništava i biroa za lobiranje (Vajdenfeld, Vesels, 2003:86-90).17