Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Ukupna koherentnost i jedinstvenost strukture obezbeđuje se federalnimUstavom, kojim se utvrđuju odgovarajuće nadležnosti federalne državei konstitutivnih država, kao i postupci za rešavanje sukoba. Federalnu komponentuobezbeđuje recipročna nezavisnost vlasti od vlasti konstitutivnedržave kao i od vlasti federalne države pri izvršavanju svojih dužnosti 47 .To ne isključuje postojanje suparničkih oblasti nadležnosti iliograničenja u broju oblasti u kojima vlasti federalnih jedinica mogu nezavisnoobavljati svoje poslove; takva nezavisnost mora makar postojati, pogotovozato da bi se sprečilo da vlasti federalnih jedinica u vršenju svojihdržavnih ovlašćenja budu realno ili potencijalno zavisne od centralne državeu svim oblastima.Stoga federalizam ne isključuje centralizaciju: moglo bi se reći dastepen centralizacije u federacijama zavisi od stepena isključivih nadležnostifederalnih jedinica. S druge strane, zakonodavna vlast političkih regionauvek je stvarno ili potencijalno podređena nacionalnom zakonodavcu; uItaliji, gde regioni sa specijalnim statusom u načelu imaju isključivu zakonodavnuvlast, ogradu koja se odnosi na nacionalni interes a koja je sadržana unjihovim statutima Ustavni sud tumači tako da se nacionalnom zakonodavcuomogućava da interveniše u takvim pitanjima 48 .Kombinacije federalizma i drugih oblika regionalizma su složenije.Pre svega, ne postoji presedan za kombinovanje regionalne decentralizacijesa federalnim državama. Dok politička regionalizacija može da utiče nafederalne državne strukture, kao što je pokazano u prethodnom tekstu, tone važi za regionalnu decentralizaciju, utoliko što ona ne izražava oblikpolitičke autonomije.S druge strane, u modernim federalnim državama koje su prošle krozproces političke centralizacije, ciljevi regionalne decentralizacije mogu seostvariti preko upravnih ovlašćenja federalnih jedinica. Evolucija u državnimfunkcijama takođe se prirodno odražava i na nivou federalnih jedinica.Kao drugo, federalne jedinice takođe mogu biti podvrgnute različitimoblicima upravne regionalizacije. Postoje primeri regionalne decentralizacijeunutar federalnih jedinica, a sličan fenomen bila je i situacija koja je postojalau pruskim pokrajinama po Vajmarskom Ustavu. Današnja Švajcarskapruža primere za oblike među-kantonalne regionalizacije usmerene narešavanje određenih ekonomskih problema. I u Nemačkoj se regionalizacijatakođe ispoljava u saradnji lokalnih vlasti.47 Wheare, K.C. (1953), “Federal Government”, Oxford University Press, 3. izdanje, str. 79 ff.48 Paladin, L. (1992), Diritto regionale, CEDAM, Padua, pogotovo str. 65-197; takođe vidigeneralnu analizu ovog pitanja u vezi sa Sicilijom, u de Rossi, G. (1962), Profili e problemidell’autonomia regionale siciliana, Giuffrè, Milan, str. 6 - 7.142