Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

421.3.6 Stanovišta evropskih ministara odgovornih za lokalnu iregionalnu samoupravu (Helsinki, 2002; Budimpešta, 2005)Višedecenijska praksa regionalizacije evropskih država, kao i multilateralneinicijative u okviru evropskih organizacija i institucija daju sveviše empirijskog osnova da se u okviru Saveta Evrope, kao i u EU, profilišeopšteprihvatljiv korpus koncepata i principa zajedničkih u svim realnoegzistirajućim modelima regionalne samouprave. Da je to tačno, potvrđuječinjenica da se takav vid sinteze već odigrava u autoritativnim strukturamaSaveta Evrope. Nedavno su nam upravo ministri evropskih država, odgovorniza lokalnu i regionalnu samoupravu, ponudili sumu takvih principa, idejai preporuka u Helsinškoj deklaraciji o regionalnoj samoupravi (HelsinkiDeclaration on Regional Self government, Conference of European ministersresponsible for local and regional self government, 13 th Session, Helsinki,27-28 June 2002).Polazeći od toga da su danas u Evropi mnoge države u procesu reformisanjaili uvođenja regionalne samouprave, zatim, da postoji velikarazličitost sadržaja i formi regionalne autonomije, koje ishode iz različitihustavnih tradicija, te socio-ekonomskih, kulturnih i geografskih okolnosti,specifičnih za svaku državu ponaosob, na 13 zasedanju Konferencije evropskihministara odgovornih za lokalnu i regionalnu samoupravu (27-28 juna,2002), svečano je objavljeno da je funkcionisanje demokratije osnova mira,stabilnosti, prosperiteta i razvoja. Uz to, navedeno je da uzlazni trend decentralizacijei devolucije vlasti širom Evrope doprinosi jačanju demokratije,kako u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom, tako i u novimdemokratijama starim tek nešto više od decenije.Deklaracija, zatim, manifestuje zajedničku procenu da ekonomskirast, održivi razvoj, kvalitetni javni servis i puna demokratska participacijamogu biti mnogo efektivniji pod uslovom da vladavinske institucije nisupotpuno centralizovane. U tom smislu, naglašava se i da, tamo gde postoji,regionalna autonomija predstavlja segment demokratskog upravljanja,te da će Savet Evrope i dalje promovisati razmenu dobrih praksi izmeđudržava članica. Pritom će se “respektovati suverenitet, identitet i slobodadržava da, prilagođavajući se zajedničkim principima, same odrede svojuunutrašnju organizaciju”. Štaviše, nespornom se proglašava činjenica da“svaka država ima pravo da odluči da li će ili neće ustanoviti regionalne vlasti”.Sledstveno tome, državama se prepušta stepen izbora u uspostavljanjuspecifičnih odlika njihovog sistema regionalne samouprave. Deklaracijom se,takođe, preporučuje Komitetu ministara da osnaži aktivnosti u okviru SavetaEvrope, odnosno da se u okrilju nadzornog Komiteta za lokalnu i regionalnudemokratiju (CDLR) pripreme nacrti različitih pravnih instrumenata.Za podlogu realizacije navedenih ciljeva, uzet je u Helsinkiju većponuđen sumar zajedničkih koncepata i principa regionalne samouprave.Ukazaćemo podrobnije na njihovu sadržinu ne samo zbog toga što su potvrđeni