Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Tako da ovo nije oblik regionalizacije u smislu u kom je definisan,nego je pre jedan poseban oblik regionalne uprave sa prenesenimnadležnostima.Proces reorganizacije lokalnih vlasti započet 1991. godine išao ječak u suprotnom smeru od regionalizacije, budući da je bio usmeren na uspostavljanje“unitarnih” lokalnih vlasti gde god je to bilo moguće, odnosnoto je sistem sa jednim jedinim nivoom lokalnih vlasti. Ova reforma sprovedenaje u potpunosti u Škotskoj i Velsu, ali je dočekana sa snažnim otporomu Engleskoj, gde će se većina okruga u ne-gradskim oblastima zadržati.U evropskom kontekstu, gradski okruzi (nakon raspuštanja gradskihokružnih saveta (Metropolitan County Councils) 1958. godine) i devet Škotskihoblasti 39 nametnuli su se kao regionalni sagovornici u komunikaciji sa evropskimvlastima. Pobeda Laburističke partije na izborima u maju 1997. godinerezultirala je konkretnim predlozima za prenošenje nadležnosti na regionalninivo. Stanovništvu Škotske i Velsa dozvoliće se glasanje na zasebnim referendumimao predlozima za stvaranje Parlamenta Škotske i Skupštine Velsa.U škotskom referendumu, tražiće se posebno izjašnjavanje stanovništva opredlogu da se svakom parlamentu dodele utvrđena i ograničena ovlašćenjaza ubiranje prihoda. Što se tiče Engleske, Vladin predlog je da se postojećisporazumi dopune u smislu koordinacije između lokalnih vlasti na dobrovoljnojosnovi preko uspostavljanja regionalnih komora. Vlada takođe namerava,u dugoročnom planu, da donese zakone kojima će se stanovništvuEngleske od regiona do regiona dozvoliti odlučivanje o tome da li žele daimaju direktno birane regionalne vlasti.Švedska je unitarna država sa dvoslojnim sistemom lokalnih vlasti:opštinama i okruzima. Na okružnom nivou, lokalne vlasti i vladina odeljenjakoegzistiraju i sarađuju, pri čemu su vladina odeljenja u nadležnosti Guvernera.Lokalne vlasti, pogotovo opštine, imaju široku lepezu ovlašćenja iizuzetno velika finansijska sredstva.Perspektiva pridruživanja Švedske Evropskoj zajednici, a nakon togai samo pridruživanje, pokrenulo je debate o regionalizaciji koje su bile podstaknutenovim mogućnostima za prekograničnu saradnju i pristup strukturnimfondovima. Od 1991. godine sastavljeni su brojni zvanični izveštaji oneophodnim prilagođavanjima za jedan takav proces u teritorijalnoj organizacijiŠvedske.Treba napomenuti da, dok je u opštinama sprovedena radikalna reformapri čemu je njihov broj smanjen sa 2500 u 1952. godini na trenutnih278, mapa okruga (ukupno njih 24) ostala je u suštini ista kakva je bila i u1634. godini. Međutim, došlo je do znatnih izmena u organizaciji pojedinihokruga. Od reforme sprovedene 1862. godine, u okruzima postoje izabranaveća koje su nezavisna od državne vlade.39 Sekundarni nivo lokalne uprave, sa izabranim većem, uveden teritorijalnom reformom 1974.godine.132