Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

poželjnu devoluciju ovlašćenja. Retki primeri konvencija ili međudržavnihsporazuma, samo posredno determinišu regionalizaciju ili je pretpostavljaju,kao što čini madridska konvencija o prekograničnoj saradnji ili raznibilateralni sporazumi o dobrosusedskim odnosima. Ovakva situacija naravnonije smetala, većem broju evropskih država da regionalizacijom pokušada odgovori novim izazovima integracionih procesa ili globalizacije. Situacijaje nešto jednostavnija kada se radi o lokalnoj samoupravi jer Evropskapovelja o lokalnoj samoupravi definiše osnovna načela, prirodu ovlašćenja,princip supsidijernosti, funkcionisanje lokalne administracije i finansijskeelemente lokalne autonomije u državama potpisnicama. Ipak i ovde je prisutanzapravo minimalistički koncipiran dokument koji računa na dobru voljustrana ugovornica da njene elemente ugradi u nacionalno zakonodavstvokao i praksu koja će obezbediti funkcionalnost lokalne samouprave. Drugimrečima ako već govorimo o standardima, pogotovo evropskim standardimalokalne i regionalne samouprave onda je najdekvatnije govoriti o praksievropskih zemalja. Takva praksa reflektuje različita iskustva i ciljeve koji zaposledicu imaju izostanak klasičnih modela, zbog čega se olako zaključuje,da standarda ili obrazaca regionalizacije koji bi mogli opravdati njeno uspostavljanjeu drugim državama, zapavo nema. Pri tome se zanemaruje pitanjefunkcionalnosti centralizovane državne strukture u ambijentu evropskenadnacionalne integracije koji počiva na ideji podele ovlašćenja (shareof powers).- Drugi momenat su već spomenute, specifične okolnosti u kojimase ove države nalaze u procesu konsolidovanja novouspostavljene demokratije,a koje utiču na opredeljenja za regionalizaciju. Uz neznatne varijacije,te okolnosti se manifestuju u nasleđu prošlosti, političkom ambijentu nakonprvih parlamentarnih izbora i najzad perspektivi pristupanja Evropskoj uniji.To s jedne strane doprinosi drugačijem obimu regionalizacije u odnosu naZapadnoevropske demokratije a s druge strane utiče na dinamiku uspostavljanjaregionalnih samouprava i njihovu realnu funkcionalnost.Iz ovih razloga je neophodno utvrditi koliko je proces regionalizacijezapravo evropski trend a zatim i sagledati kontekst tranzicije tokom 90-tihgodina u nekim od postkomunističkih evropskih država u cilju donošenjazaključaka o uspešnosti decentralizacije koja je tamo sprovedena.3.3.2 Savremene tendencije regionalizma u EvropiTrend regionalizacije je prisutan u većini Zapadnoevropskih zemalja,kako unitarnim tako i federalnim, sa različitim stepenom autonomijei internom organizacionom strukturom. Posebnu pažnju zaslužuju Španija iItalija koje su primeri regionalnih država ali i Velika Britanija odnosno Ujedinjenokraljevstvo, koje je svoj osobeni sistem devolucije ovlašćenja razvilotek krajem devedesetih godina načinivši jedan istorijski iskorak u reformisvog ustavnog poretka.205