Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

U zemljama koje su uvele regionalne institucije, ustanovljene supravne garancije za jedinstvo države. U Francuskoj princip nedeljivosti Republikesprečava zakonodavce da priznaju “komponente” unutar francuskognaroda, po oceni Ustavnog suda u njegovoj presudi iz 1991. godine o novomstatusu Korzike.Španski Ustav stavlja regionalizaciju u unitarni okvir: on proglašava“neraskidivo jedinstvo španskog naroda, nedeljivu zemlju svih Španaca” (čl.2), zabranjuje federaciju autonomnih zajednica, određuje da su sporazumio saradnji među ovim zajednicama zavise od odobrenja Cortes Generales(čl. 145) i predviđa kontrolne mehanizme za obezbeđivanje ispunjavanjaobaveza od strane autonomnih zajednica unutar Kraljevine Španije (čl. 153– 155). Sudska praksa Ustavnog suda navodi da autonomija ne podrazumevapravo na delovanje na način koji je štetan za interese nacije ili druge opšteinterese odvojeno od specifičnih interesa autonomne zajednice, i je da solidarnostnužna posledica autonomije priznate Ustavom 56 .U Velikoj Britaniji, u Zakonu o devoluciji koji se našao na dnevnomredu Parlamenta u novembru 1976. godine navodi se da taj zakon ne utičena jedinstvo Velike Britanije ili vrhovnog autoriteta Parlamenta u pitanjimazakonodavstva koje se odnosi na Veliku Britaniju ili bilo koji deo njene teritorije(prvi deo, § 1) i da zadržava nadzorna ovlašćenja centralnih vlasti iParlamenta nad regionalnim zakonodavstvom 57 .U stvari, izgleda da je Belgija jedina zemlja koja se upustila u regionalizacijua čiji ustav ne sadrži odredbe o jedinstvu države; ustavom jedefinisana samo procedura za razrešenje sukoba interesa (čl. 143), porednadzornih radnji koje se može zatražiti od Arbitražnog suda. Švajcarski federalniUstav mnogo je restriktivniji u ovom pogledu (čl. 5 – 7).Čak i kada jedinstvo države nije ugroženo, regionalizacija seograničava i zbog straha da vlada ne ostane uskraćena za sredstva potrebnaza sprovođenje vladine politike. Ovo pitanje često se postavlja pri konceptualizacijiregionalizacije. U Francuskoj ono se izražava kombinacijom decentralizacijei devolucije, što vladi omogućava da svoje delovanje zasnivana svojim regionalnim departmanima, a takođe i zakonom o nadležnostimakojim se utvrđuju određene nadležnosti koje su u potpunosti u domenudržave. Švedska smatra bi uspostavljanje regionalnih parlamenata u okviruproširenih okruga moglo ugroziti “unutrašnju suverenost” 58 države.56 Vidi komentar i sudsku praksu citiranu u čl. 2 u “Constitución española. Doctrinas del Tribunalconstitucional, Tribunal supremo y Tribunal europeo de derechos humanos”, autora PeredaRodriguez, J.M.M/Gonzalez Rivas, J.J./Martinez de Velasco, J.H./Iba_ez, J.L.G. (1993), Ed.Colex, Madrid, 2. izdanje, str. 17 i 18.57 Stanyer, J. (1982), “Le débat britannique sur le régionalisme et la dévolution” (Britanskarasprava o regionalizmu i devoluciji), posebno str. 224-226, rezime zakona, u Lagoye, J./Wright, V. (ed.), “Les structures locales en Grande-Bretagne et en France”, Notes et EtudesDocumentaires, br. 4687-4688-4689, 30. oktobar, La Documentation Française, Paris.58 Izveštaj o Švedskoj autora M. Östhol.148