Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

sledećem stanovištu Miodraga Jovičića: “Tamo gde postoje jaki razlozi zaobrazovanje federacije, federalno uređenje se mora prihvatiti kao jedinopravo rešenje. I obrnuto, tamo gde takvih razloga nema, unitarno uređenadržava se sama po sebi nameće kao bolje rešenje”, pre svega, zbog “jednostavnosti,racionalnosti, efikasnosti i relativne jevtinoće organizacije vlasti injihovog funkcionisanja” (Jovičić, 1996: 14).1.2.2 Argumenti za decentralizacijuU traganju za dobrom strategijom održivih demokratskih promena,a u kontekstu iskustava najtrajnijih predstavničkih demokratija, RobertDal (R. A. Dahl) poentira četiri glavna elementa moderne politike. Prvije — “pružanje uzajamne sigurnosti sukobljenih grupa”. Drugi je — “jaka iodlučna izvršna vlast koja zavisi od institucija odgovornih za različite interesei zahteve”. Treći je — “integrisan a ne fragmentisan partijski sistem”, ačetvrta, za našu raspravu, nesporno, vrlo relevantna pretpostavka, jesu —predstavničke uprave na nivou nižem od nacionalnog (Dal, 1997: 236-237).U traganju za najfunkcionalnijim oblikom demokratske decentralizacijevlasti, uz upozorenje da se problem odgovarajućeg obima i domena(nadležnosti) autonomnih jedinica ne može rešiti u okviru teorije odemokratiji, citirani autor ipak navodi da je, u načelu, određeni obim organizacioneautonomije neophodan za sam demokratski proces, te da u tomprocesu nalazi “relativne prednosti izvesnog stepena decentralizacije i relativnemane ekstremne centralizacije” (Dal, 1994: 78-79). Međutim, da bise u konkretnim slučajevima odbranila ideja o pravednosti same autonomnejedinice mora biti ispunjeno sedam relevantnih kriterijuma i to uzeto zajedno.Prvi uslov je da domen i obim mogu biti precizno identifikovani. Drugije da narod snažno želi političku autonomiju. Treći je da se u autonomnojjedinici poštuju demokratske procedure vladavine. Četvrti uslov je vezanza garantovanje i zaštitu primarnih političkih prava i prava novonastalihmanjina. Peti je povezan sa mogućnošću koju pruža novi entitet da se uodlučivanje uključe svi oni koji su dotle bili podvrgnuti “... snažnom uticajuodluka nad kojima nemaju značajniju kontrolu”. Šesta pretpostavka je da sene povećava broj konflikata oko ciljeva, pa time i broj osoba koje se osećajuugroženim ili ne mogu ostvariti svoje ciljeve. Konačno, sedmi kriterijumje da su dobici u autonomnoj jedinici, kao i u celokupnoj državi veći odtroškova (O tome: Dal, 1999: 293-296). Sažimajući rečeno, Dal nam u jednomdrugom tekstu, posvećenom problemima postkomunističke tranzicije,poručuje da “opasnost za ljudska prava i demokratske institucije ne potičeod decentralizacije ili autonomije per se, već od intenzivnih konflikata irepresivnih akcija koje oni mogu da stimulišu” (Dal, 1995/6, 134).Da su pomenuti kriterijumi i komentari ne samo vrlo razložni i korisniza aktuelnu politiku, već i utemeljeni na najboljim tradicijama re-31