Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Pristup koji se zasniva na blizini ne ide u prilog lokalnim vlastima:regionalne vlasti u mogućnosti su da vrše detaljniji nadzor nad njima oddržavnih nadzornih organa. Regionalni zakonodavac je subordinirani zakonodavaci njega obavezuje nacionalno zakonodavstvo, tako da je on uiskušenju da donosi detaljnije razrađene regulative, što smanjuje prostor zaostvarivanje opštinske ili lokalne autonomije.Ako u regionalnoj centralizaciji uvek postoji mogućnost za podnošenježalbe upravnom sudu protiv neke mere koju je donele lokalna vlast a kojanarušava lokalnu autonomiju na štetu drugog organa, u slučaju političkeregionalizacije lokalnim vlastima je teže da dovode u pitanje regionalnezakone jer je region zapravo ovlašćen da donosi zakone.U Španiji se jedino nacionalni odbor u lokalnoj vladinoj kancelarijiili delegacija koja predstavlja lokalne vlasti u toj kancelariji može obratitinadležnom organu radi pokretanja pitanja ustavnosti i zakonitosti nacionalnogili regionalnog zakona pred Ustavnim sudom (čl. 119 Zakona od 2.aprila 1985. godine). U Italiji jedino vladin Komesar u regionu može podnetiUstavnom sudu žalbu o neustavnosti regionalnog zakona; lokalne vlasti moguse pozivati na neustavnost regionalnog zakona samo ako je on predmet preispitivanjapred sudom 84 . U Belgiji pak lokalne vlasti mogu podnositi žalbedirektno Arbitražnom sudu 85 .C. Lokalne vlasti u federalnoj državiStanje u federalnim državama znatno se razlikuje ne samo od onogu zemljama u kojima se odvija proces regionalne decentralizacije nego i odonog u zemljama u kojima se odvija politička regionalizacija. Položaj lokalnihvlasti određuju isključivo konstitutivne države u federaciji, u skladu sasvim relevantnim odredbama Ustava. Belgija nije pravi primer za to jer jeu njenom Ustavu institucionalni regionalizam upotrebljen za uspostavljanjefederalizma, pri čemu su u belgijskom federalnom sistemu i dalje su jasnoprimetni tragovi takvog regionalizma.To je zbog toga što je federalna država zasnovana na federalnimjedinicama, odnosno na pridodavanju državnih atributa dvama različitimnivoima, a interna uprava potpada pod nadležnost konsitutivnih država ufederaciji, osim određenog broja federalnih ovlašćenja koja se vrše direktno.U svakom slučaju, ovo je model upotrebljen u Nemačkoj, Austriji iŠvajcarskoj, iako tu postoje određene razlike.Pre svega, federalni ustav ne mora nužno da spominje postojanjeautonomije lokalnih vlasti. Takav je federalni Ustav Švajcarske, kao i UstaviSjedinjenih Američkih Država i Kanade.84 Čl. 134 Ustava; čl. 23 Zakona br. 87/1953 od 11. marta 1953. godine.85 Ova mogućnost ustanovljena je posebnim Zakonom o sudskoj arbitraži od 6. januara 1989.godine.165