Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Lokalna vlast ponekad ima veću autonomiju u unitarnim nego u federalnimdržavama, što se može primetiti na primerima Švedske i Danske 88 ;detaljnim poređenjem Francuske i Nemačke takođe se može primetiti dafrancuske opštine, pogotovo urbane opštine, po mnogo čemu imaju veću autonomijuod svojih parnjaka u Nemačkoj, pogotovo u stvarima finansiranja iplaniranja naseljenih mesta – što nekada ima i prednosti i mana 89 .3.1.3 Zaključci odbora za lokalnu i regionalnu demokratiju1. Različiti modeli regionalizacijeSvaka od zemalja članica Saveta Evrope ima različitu prošlosti geografiju, kulturne, jezičke i druge karakteristike svojih stanovnika,ekonomske i društvene prilike, političke sklonosti i tenzije, a svi ti faktoripredstavljaju uzroke i objašnjenja velikih razlika koje postoje u teritorijalnojorganizaciji ovih država. Ti dispariteti otežavaju formulisanje zajedničkogkoncepta regiona ili obuhvatanje termina regionalizacija u jednoj jedinstvenoji nedvosmislenoj definiciji.Reč regionalizacija može se upotrebiti za čitav niz vrlo različitihstanja, uključujući i neke oblike saradnje među lokalnim vlastima pa čaki organa uprave centralnih vlasti. Zapravo, regionalizacija se takođe možedesiti– a često se i javlja – bez obzira na to da li priznate regionalne vlastiveć postoje ili tek treba da se formalno uspostave.Decentralizacija organa uprave centralnih vlasti jasno se razlikujeod drugih oblika regionalizacije po tome što se gotovo u celosti sprovodi reorganizacijomorgana uprave centralnih vlasti i njihovog funkcionisanja.Tačno je da decentralizaciju upravnih organa centralnih vlasti običnoprati nova koncepcija odnosa države i lokalnih vlasti. Veća blizina centralneuprave lokalnim vlastima prirodno podrazumeva otkrivanje novih oblika (iprocedura) koordinacije i nadzora rada lokalnih vlasti a takođe može biti odpomoći u prenosu određenih funkcija i nadležnosti na lokalne vlasti.Iako nikako nisu zanemarljivi, efekti decentralizacije ipak se razlikujupo svom obimu a pre svega po svojoj prirodi od onih izazvanih drugimoblicima regionalizacije.Razvoj međuopštinske saradnje dobija ogroman značaj u velikombroju evropskih zemalja. On je odgovor na izazove sa kojima se neke zajednice,nedovoljno velike da u celini obavljaju sve svoje poslove, ne moguadekvatno izboriti ako ostanu izolovane.Na drugom planu, on daje rešenje za probleme s kojima se suočavaju88 O Danskoj, vidi Jorgensen, H.O. (1994), “Communes et comtés: le modèle nordique”, str.91-115, u Delcamp, A.(ed.)op. cit.89 Marcou, G./Kistenmacher, H./Clev, H.G. (1994), op. cit., pogotovo Poglavlje 4 o planiranju(autora H. Kistenmacher i H.G. Clev) i Poglavlje 5 o javnom finansiranju i teritorijalnimnejednakostima (autora G. Marcou), i Pola, G./Marcou, G./Bosch, N. (1994), op. cit.167