Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Promišljajući iskustva prve decenije postkomunističke tranzicije ipitajući se: “Kuda idu reforme”, američki nobelovac Džozef Štiglic (J. E.Stiglitz) takođe upućuje na brojna nerazumevanja procesa reformi. Jednatakva velika greška, kao što je oligarhizacija društva i dezorganizacija ekonomijeiza plašta tzv. depolitizacije (“navlačenje bele rukavice grabljivojruci”, bez zaštitne regulative u procesu brze privatizacije), sastoji se i odpogrešnog procenjivanja politike. Ako se složimo da je reč o neplaniranimkonsekvencama tranzicije, onda izvor ove velike greške, po Štiglicu, leži uprojektantskom zanemarivanju sposobnosti etabliranih interesnih grupa daiskoriste političke procese za realizaciju sebičnih strategija održanja i učvršćenjasvojih, a ne narodnih (državnih) ekonomskih interesa. Iz tih razloga,da bi reforme bile politički održive, Štiglic insistira na strategiji decentralizacijei kolektivnoj akciji:“Da se razumemo, da bi se društvo transformisalo nužna je neophodnakolektivna akcija... Neizbežno je da centralni nivo odigra značajnu ulogu,možda najefikasnije tako da će izgraditi okruženje u kome će procesievolucije — uključujući eksperimentisanje na lokalnom nivou — najboljemoći da se odvijaju.Stoga se Sveobuhvatan razvojni okvir (Comprehensive DevelopmentFramework – CDF) zalaže za uključivanje i učešće naroda. Suočen sa izboromizmeđu ‘nesavršenih’ spontanih reformi odozdo naviše i nametanja odozgoonoga što reformatori smatraju ‘uzornim’ institucijama, CDF se zalaže zakorišćenje našeg znanja i iskustva u cilju usavršavanja pristupa transformacijiusmerenoj odozdo naviše” (Štiglic, 1999: 98-100; kurziv J. K.).Dakle, na tragu navedenih i brojnih drugih argumenata u prilog tezeo sve razuđenijoj i snažnijoj interaktivnoj vezi između demokratizacije idecentralizacije, kao i u kontekstu Eliotove napomene kako se prava meraregionalističkog jedinstva raznolikosti ne može odrediti za sve narode i za svavremena, stižemo do ključne preokupacije ovog ogleda — do načela regionalizacijei inicijativa u okviru Saveta Evrope.1.3 Evropski principi i dokumenti o regionalizacijiImajući na umu pitanje, s početka našeg teksta, o tome da li danaspostoje jasno artikulisani i opšteprimenljivi evropski standardi decentralizacijei regionalizacije nacionalnih država, kazaćemo da ima više razlogaza negativan, nego za pozitivan odgovor. Mali broj takvih, opšteprihvaćenihmeđunarodno-pravnih instrumenata samo je jedan od razloga za ovu konstataciju.Još bitniji razlog je da i postojeći dokumenti počivaju prevashodnona preporukama i smernicama za decentralizaciju i međuregionalnu (interteritorijalnu)saradnju, uključujući brojne mogućnosti nacionalnih državada relativizuju i minimalnu sumu usvojenih kriterijuma i principa.34