Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

pretpostavki dobre realizacije ciljeva i funkcija globalnog sistema demokratskevladavine. Kao što politički sistem nema “dušu” i prijemčiv “govor politike”,ako ne počiva na “ljubavi prema malom” i tradiciji lokalne samouprave, takoni lokalna politika ne može biti napredna ako centralna vlast nije osposobljenaza efikasnu realizaciju onih društvenih interesa koje niko drugi osim državei ne može dobro da obavi.Uz evidentne ograničenosti svakog od institucionalnih nivoademokratske organizacije društva, možda je upravo lokalni okvir politikenajbliži idealu demokratije, koji se svodi na: a) jednakost građana u glasanju;b) efektivno učestvovanje u odlučivanju; c) mogućnost pravog razumevanjasvrhe zajednice i problema o kome se raspravlja i odlučuje; d) krajnju kontroludemosa nad političkim dnevnim redom i e) uključenost u demos svihčlanova zajednice (O tome: Dal, 1994: 33). Zato ideja da bez razvijene lokalnedemokratije, zapravo, nema stvarne demokratije u modernim državama,može biti potkrepljena brojnim argumentima i jezgrovitim maksimama.Recimo, Hajekova ocena kako demokratija nigde nije dobro funkcionisalabez velikog udela lokalne samouprave poseduje nekoliko ključnihznačenjskih poruka. Prvo, reč je o egzaktnom istorijskom uporištu u iskustvimaevropske demokratije, koja je i nastala zahvaljujući tradiciji lokalneautonomije i građanstva u slobodnim gradovima. Drugo, time se iskazuje čitavkompleks međusobnih relacija između lokalnog i globalnog nivoa organizacijepolitičke vlasti. Treće, upućuje se na onaj aspekt koji se označava načinomupotrebe političke moći u funkciji suverenosti građanina; podele i ravnoteževlasti i konstitucionalnog ograničenja moći suverena — bio to monarh ili,pak, državni parlament. I, četvrto, reč je o moralno-edukativnom aspektugrađanstva ili o onome što Džeferson zove “fundamentom republikanskeslobode”, Tokvil “ukusom za poredak” i “miroljubivom školom slobode”, aŠumpeter (J. Schumpeter) “građanskim duhom”.Različiti oblici lokalne demokratije, koji se u zavisnosti od političkihregija i tradicije zovu: “lokalna samouprava”, “lokalna autonomija”, “lokalnauprava”, “lokalna vlast”, “lokalna država”... zadovoljavaju sledećefunkcije demokratske vlasti: 1) odgovornost prema svojim građanima i izbornostvlasti; 2) bliskost zvaničnika vlasti svojim građanima; veće mogućnostineposredne komunikacije, transparentnosti i kontrole od strane civilnogdruštva; 3) značajnija participacija građana u poslovima od javnog interesa;4) šire mogućnosti mobilizacije građanstva; 5) primarna politička socijalizacijai “obuka za više i veće stvari” (Burke); 6) škola ljudskih prava icivilne političke kulture; 7) lakše sporazumevanje o zajedničkim interesima;8) neposrednije mogućnosti harmonizacije tradicionalnog i modernogi izražavanja višestrukih (pluralnih; preklapajućih) identiteta pojedinaca igrupa; 9) zaštita prava kulturnih manjina i njihova delotvornija participacijau odlučivanju o problemima sredine; 10) obezbeđenje osećaja sigurnosti,pripadnosti zajednici i solidarnosti; 11) sloboda organizovanja, pluralizacijai autonomija; 12) ograničenje, podela i balansiranje vlasti; 13) takmičenje,28