Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Da bi se izmerio opseg ove institucionalne promene, mora se imatiu vidu da srednji nivo nikad nije prosto homotetična transformacija lokalnog(opštinskog) nivoa u okviru teritorijalne organizacije države. Naprotiv,dok je lokalni nivo bio direktni izraz zajednice stanovnika, srednji nivo jeuvek organizovan kao prenosna tačka za centralne vlasti; sve do nedavno,nikada nije bio osmišljen da zastupa interese političke zajednice na tomnivou, nego pre da obavlja dužnosti vezane za opšte nadležnosti uprave,za centralne vlasti. Ovo je način razmišljanja koji stoji iza francuskog departmanai transformacija kroz koje je on prošao u međuvremenu; ali je totakođe i bivši raison d’être britanskih okruga, a nemačke države Landrat sujoš u 19. veku vršile upravne i pravosudne poslove u ime kralja u kresovima(Kreise) 38 .Kao posledica toga, regionalizacija odgovara promeni u funkcijamateritorijalnih institucija na srednjem nivou. Ova promena može poprimitirazličite oblike, i može ali ne mora podrazumevati novi teritorijalni nivo.Federalizam i regionalizam ne moraju nužno koincidirati, zato što se federalnadržava formira ujedinjavanjem nekoliko država, i nema razloga zaštobi takve federalne države morale korespondirati regionalnim entitetimausled svog istorijskog razvoja; čak mogu imati neku vrstu interne heterogenosti,koja je naročito upadljiva zbog toga što je osnovna politička lojalnostusmerena prema samoj federalnoj državi. I pored toga, treba seprisetiti da države u federaciji same sebe vide i kao regione, i kao regionisu predstavljene na evropskom institucionalnom nivou.Shodno tome, na osnovu nacionalnih izveštaja može se napravitiklasifikacija različitih oblika regionalizacije, da bi se bolje razumelerazmere ovog fenomena. (§ 2). Beskrajne varijacije ovih oblika inemogućnost formulisanja zajedničke koncepcije regiona tako se moguobjasniti ne upravo opisanom promenom u funkcijama srednjeg nivoanego heterogenošću političkih i pravnih poredaka, kao i kombinacijomdivergentnih ciljeva. (§ 3).2. Klasifikacija raznih oblika regionalizmaZapravo postoje tri tipa regionalizacije: a) regionalizacija bez stvaranjaregionalnog nivoa; b) regionalna decentralizacija, i c) politička regionalizacija(ili institucionalni regionalizam).Federalne države mogu se klasifikovati prema jednom ova tri tipa.Svaki od njih odgovara drugačijoj koncepciji regiona, međutim, nekoliko oblikaregionalizacije može koegzistirati u okviru jedne te iste države, što ćebiti objašnjeno dalje u tekstu. I konačno, razmotrićemo specifičan položajfederalne države u regionalizaciji.38 Marcou, G./Verebelyi, I. (1993), op. cit. pp 52 i 53.130