Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

ko je primenljiva i na regione i federalne države, sa upadljivim izuzetkomšvajcarskih kantona i francuskih regiona – dakako u različitim razmerama –kao i švedskih okruga ako se izjednače sa regionima, ali ovo je hipoteza kojase mora uzimati s dužnim oprezom.Samo ova tri tipa strukture vlasti su zaista finansijski autonomnapo pitanju svojih sredstava, zato što njihova nezavisna sredstva čine velikiudeo u ukupnim sredstvima koje imaju i zato što oni mogu ubirati poreze,određivati stope poreza na dohodak i tako odlučivati o visini svojih poreskihprihoda, pod zakonom određenim uslovima.Švajcarski kantoni i švedski okruzi ubiraju i određuju stopu porezana dohodak; porezi obezbeđuju 49% ukupnih budžetskih sredstava kantona 68 ,a prihodi od poreza na dohodak predstavljaju gotovo dve trećine ukupnihsredstava švedskih okruga 69 . Francuski regioni imaju mnogo manje budžetezbog toga što imaju relativno malo poverenih upravnih nadležnosti, ali njihoviporeski prihodi predstavljaju gotovo 50% njihovih ukupnih sredstava.Italijanski regioni i španske autonomne zajednice, međutim, dobijajuvećinu sredstava iz njihovog udela u državnim poreskim prihodima, nadkojima nemaju nikakvog uticaja, i od direktnih davanja iz budžeta države. UŠpaniji, samo 10% budžeta autonomnih pokrajina potiče iz nezavisnih sredstava,a samo 1% od poreskih prihoda. U Italiji ovaj postotak povećan je na15%, ali nezavisni i preneseni poreski prihodi predstavljaju tek nešto preko10%, iako su ovim prosekom obuhvaćene velike razlike budući da regioni saposebnim statusom imaju šira ovlašćenja za ubiranje poreza 70 . Situacija unemačkim Länder-ima prilično je slična: preko 85% njihovih poreskih prihodapotiče iz njihovog udela u nacionalnim poreskim prihodima; Länder imajuvrlo nizak nivo nezavisnih poreskih prihoda.2) Regioni sa velikim budžetom istovremeno imaju najniže nezavisneporeske prihode. Švajcarska je i ovde izuzetak. Ovakvo stanje možese objasniti vođenjem računa da se izbegnu ekonomske distorzije izazvaneregionalnim varijacijama u poreskim opterećenjima. O ovome se izričitovodilo računa pri formulisanju finansijskog sistema za nemačku Federacijui za Länder-e. Povrh toga, kada vlasti žele da obezbede određeni nivoizjednačenosti u nivou javnih usluga, naginju ka tome da veći naglasak stavena davanje sredstava iz nacionalnih poreskih priroda ili na definisanje udelau njima, nego na nezavisno oporezivanje, zbog toga što je lakše prilagoditipotrebama prvi tip prihoda 71 . Doduše, ovi ciljevi donekle su u raskoraku saciljem finansijske autonomije.68 1992. godine, iako je 1984. godine iznosio 57%.69 Vidi takođe Weber, L. (ed.) (1992), Les finances publiques d’un Etat fédératif, la Suisse,Economica, Paris; i Gustafsson, A. (1988), Local Government in Sweden (Lokalna uprava uŠvedskoj), Švedski institut, str. 115 ff.70 Vidi finansijske tabele koje se svake godine objavljuju u 2. tomu Annuario delle Autonomielocale, Edizioni delle Autonomie, Rome.71 U Nemačkoj ovaj cilj odgovara principu utemeljenom Ustavom, odnosno cilju postizanjahomogenih uslova za život na celoj teritoriji federacije (Osnovni Zakon, čl. 106).157