Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

ulaciju i upravljanje nekim ključnim elementima sve raznovrsnije i gušćedruštvene supstance. Pokazala se, zapravo, neadekvatno ustrojenom i bezdovoljno kapaciteta za optimalno ostvarivanje enormno složenih zadatakazaštite i društvene dobrobiti.U takvoj situaciji, život je uveo niz novih “igrača”u “igru upravljanja”.Slobodna utakmica sve brojnijih legitimnih interesa i procedurenjihove integracije (dijalektika konflikta, kontrole i saradnje) sada se odvijana terenima tri institucionalne “lige” na: a) na subdržavnom (lokalnom iregionalnom) nivou; b) centralnom (nacionalnom) i c) naddržavnom (regionalnomi globalnom) nivou.4. Motivi evropske integracije bili su: 1) želja za novom samospoznajomi osećanjem zajedništva nakon nacionalističkih stranputica; 2) želja zasigurnošću i mirom; 3) želja za slobodom i mobilnošću; 4) nada u privrednoblagostanje i 5) očekivanje zajedničke moći (Vajdenfeld, 2003: 10-11). Natom tragu, počev od pedesetih godina prošlog veka, u deklarisane ciljeveformiranja Evropske zajednice spadaju: 1) bezbednost; 2) mir; 3) sloboda i4) blagostanje. Osamdesetih godina, ovaj vrednosni “ram za sliku” Evropedopunjava se sledećim pojmovima: 5) demokratija i 6) politička stabilnost.A, kad je reč o aktuelnim dimenzijama evropskih prioriteta i kriterijumimaza pridruživanje novih članica, jedan autor (Jozef Janin) kaže da se efikasnost,transparentnost i demokratija danas “... svrstavaju u benchmarks(repere – prim J. K.) evropskog političkog procesa” (Vajdenfeld, Vesels,2003: 356-358).Najzad, kad je reč o oficijelnom određenju ciljeva i vrednostipolitičke unije, premda neratifikovan, tekst Ustava Evropske unije 17 predstavljarelevantnu indikaciju preovlađujućih raspoloženja evropske političkeklase. Na tragu takvih vrednosti, kao što su: poštovanje ljudskog dostojanstva,slobode, demokratije, ravnopravnosti, vladavine prava i poštovanjeljudskih prava, uključujući i prava pripadnika manjina, zatim, pluralizam,nediskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i jednakost između ženai muškaraca (Član I, tačka 2), 18 nalazi se i već pomenuta odredba o subsidijarnostii srazmernosti. Pored ostalog, radi se o potvrdi svesti o značaju svihnivoa vlasti i neophodnosti protivteže mehanizmima prelivanja ili preteranogopterećivanja centralnog stupnja vlasti. Koliki značaj se pridaje regionalnomaspektu savremene evropske politike još konkretnije svedoči prezentovanpodatak da, pored carinske unije, poljoprivredne politike, zajedničkogtržišta, monetarne unije i politike konkurencije, regionalna politika spada ured najvažnijih zajedničkih politika EU, kao i to da su Kohezivni i Strukturnifond, preko kojih se ova politika realizuje, dostigli 2005. godine više odtrećine (36%) ukupnih sredstava Unije.17 Ustav EU je dugo pripreman u strukturama EU. Usvojen je 18. juna 2004, a potpisan odstrane šefova država i vlada svih članica EU, 29. oktobra 2004. u Rimu. Ali, nakon neuspelihreferenduma u Francuskoj i Holandiji, nije ratifikovan od strane svih država članica upredviđenom roku, do prvog novembra 2006, tako da nije ni stupio na snagu.18 A. Fira Ed., Ustav Evropske unije, FABUS, Novi Sad, 2005, str. 2850