Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

kada ekonomski subjekti širenjem svojih aktivnosti modifikuju svoje teritorijalnookruženje, dodatni resursi koje oni ulivaju u to okruženje doprinoseda određena teritorijalna struktura postane atraktivnija.− Razvoj je među-teritorijalni proces u kom se kombinuju diferencijacijai međuzavisnost različitih nivoa. Tako se region može definisatikao srednji nivo teritorijalne organizacije ekonomskih odnosa 34 . Budući darazvoj nastaje kombinovanjem različitih teritorijalnih sistema, moraju seistražiti mogućnosti pokretanja resursa regionalnog sistema 35 .Po ovoj definiciji, region je pre izvor potencijala nego okvir delovanja.Taj potencijal može se iskoristiti jačanjem regionalne integracije,čemu donekle može doprineti regionalni sentiment. U ekonomskom smislu,region nije institucija, on je istovremeno i urbano i industrijsko i političkopodručje 36 , odnosno karakteriše ga određeni stepen prostorne polarizacijeurbanih centara, industrijskih resursa koji omogućavaju unutar-regionalnei međuregionalne vidove specijalizacije, i konačno organizacionih oblikakoji garantuju solidarnost, koordinaciju i integraciju u privatnom i javnomodlučivanju 37 .Javne ustanove moraju zatim obezbediti glatko funkcionisanje ovogpodručja. Sve evropske zemlje naginju, na razne načine i u različitim institucionalnimokvirima, tome da se oslanjaju na regionalni i lokalni razvoj kaopodršku u procesu zapošljavanja i održanja nivoa ekonomskih aktivnosti;čini se da je preduslov za to jače učešće građana i ekonomskih grupacija udefinisanju glavnih pokretača javnog delovanja.Dodatni srednji nivo u teritorijalnoj organizaciji države ne predstavljanužno sine qua non za pokretanje ekonomskih i kadrovskih potencijalaregiona i oživljavanje regionalne sredine. Najvažnije je da se javne ustanoveusmere na ova dva cilja. Javne vlasti stoga moraju u određenoj meri podsticatiregionalni izraz; to bi opravdalo pozivanje na tendenciju “regionalizacije”javnih ustanova.Međutim, proces regionalizacije se generalnije može uočiti uslučajevima kada se ustanove osnivaju tako da odražavaju čitav niz jedinstvenihkarakteristika regiona: shodno tome, zadržavanje lokalnih zakonau određenim oblastima i u opštinskim ustanovama, kako je to urađeno ualzaškim departmanima i u Meurthe-et-Moselle nakon 1919. godine, predstavljaoblik regionalizacije koji je davno prethodio regionu kao instituciji.34 Marcou, G. (1988), L’aménagement du territoire et les pouvoirs locaux et régionaux faceaux mutations économiques, Međunarodni institut upravnih nauka, Brisel, str. 17.35 Treća i četvrta tačka direktno su inspirisane autorom Jean-Claude Perrin, op. cit.36 Arena, R./Maricic, A./Romani, P.M. (1987), “Pour une appréhension de la notion et desformes de la notion de tissu industriel régional”, str. 21, u Fourcade, C. (ed.), Industries etrégions, Economica, Paris.37 Perrin, J.C. (1983), “Economie spatiale et méso analyse”, str. 207 u Paelinck, J.H.P./Sallez,A (ed.), Espace et localisations, Economica, Paris.129