Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

kasnije uticati na njegovo opredeljenje decentralizaciji. Oba krila Solidarnostii intelektualni deo kao i sindikalni pokret, označavaju kao svoj političkiprioritet maksimalnu administrativnu decentralizaciju države. 115Iz ovih razloga je jedan od poteza prve postkomunističke vlade bilodonošenje zakona o lokalnoj samoupravi 1990. godine koji je doprineo njenojrenesansi po ugledu na rešenja iz razvijenih zemalja. Istovremeno se uvoderejoni kao neka vrsta sub-regionalnih zajednica ali bez konkretnih ovlašćenjai funkcije. Takođe se osniva Državna komisija za teritorijalnu reorganizacijudržave koja je predložila nekoliko modela regionalizacije odnosno federalizacije.Promene u vladi u periodu 1991-1993 su privremeno zaustavile ovajproces, koji je nastavljen 1997 godine dolaskom na vlast koalicije zasnovanena političkom pokretu Solidarnost. Njihov motiv je bio da se decentralizacijommodernizuje država i ujedno oslabi kontrola nasleđene administracijejoš uvek naklonjene bivšem režimu. Takođe je konstatovano da je potrebnoredefinisati zadatke moderne i efikasne vlade i osloboditi je nepotrebnihdužnosti, kako bi mogla da se zaista bavi strateškim stvarima kao što suekonomija, spoljna i bezbedonosna politika i harmoničan ekonomski razvojcelokupne države. 116 Upravo u ovakvom programu je sadržana suština regionalizacijekoja uvođenjem novih nosioca donošenja odluka na nivou ispod centralnevlasti, obezbeđuje kompetetno odlučivanje o regionalnim interesimadoprinoseći istovremeno, balansiranom državnom razvoju. U slučaju Poljsketo je značilo ponovo uvođenje oblasti koje su imali svoju istorijsku podlogui osnaženje vojvodstava čiji se broj smanjio na 16. Oktobra 1998. godinesu održani izbori za lokalne i regionalne skupštine na kojima je zabeleženvisok odziv birača. U skladu sa principom supsidijernostia, opštine su dobileširok spektar isključivih ali i podeljenih ovlašćenja u domenu obrazovanja,zdravstva, planiranja, transporta, komunalnih i drugih poslova od interesaza lokalnu zajednicu, dok su oblasti imale ovlašćenja koja nisu mogle davrše opštine, jer su odgovarala interesima šireg okruženja. Vojvodstva sudobila razvojnu komponentu, sa odgovornošću za regionalni privredni razvoji poslovanje kao i za oblast visokog obrazovanja, zdravstvenih usluga i ostalihpitanja o značaja za njihovu teritoriju. Izabrana skupština vojvodstvaodlučuje o sastavu izvršnog odbora odnosno vlade na čijem je čelu izabranipredsednik (maršal). Ipak država je zadržala svoj nadzor putem imenovanihinstitucija koje predstavljaju centralnu vlast i kontrolišu da li su odluke doneseneod strane organa samouprave u skladu sa zakonima, koji se odnosena njen status. Vojvodstva imaju pravo da u okviru zakona zaključuju bilateralnei multilateralne sporazume o saradnji sa stranim partnerima i od trenutkaulaska Poljske u EU oni upravljaju strukturalnim fondovima. Kako jePremijer u svom izveštaju o sprovedenoj administrativnoj reformi objasnio- regioni se smatraju vodećom snagom u priključivanju Poljske Evropskoj115 Hicks &Kaminski, Local Government Reform and Transition from Communism; the Caseof Poland, Journal of Developing Societies, XI, I, 1995, st. 1-20116 Millard, st. 53212