Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

formulisanja federalne politike ili zakonodavstva održavaju savetovanja usistemu koji je izrazito orijentisan ka iznalaženju kompromisa.Štaviše, švajcarski kantoni razvili su praksu među-kantonalnih sporazuma(“concordats”), kako Federalni ustav je zapravo izričito određuje, “popitanju zakonodavstva, uprave i pravosuđa” (čl. 7 st. 2). Međutim, dok jenemačka praksa takva da se sporazumi sklapaju između dva ili više Länder-ao stvarima od zajedničkog interesa, švajcarski kantoni sastavljaju sporazumeo kojima pregovaraju i potpisuju svih 26 kantona i polu-kantona. Ovi“concordats” stoga predstavljaju alternativu za federalnu centralizaciju uodređenim oblastima, pod uslovom da kantoni uspeju da se dogovore podatom pitanju.Sporazumom od 8. oktobra 1993. godine uspostavljena je i Konferencijakantonalnih vlasti sa ciljem poboljšanja među-kantonalna saradnje,pogotovo u vezi sa daljnjim razvojem federalizma, podelom odgovornostiizmeđu Federacije i kantona, pripremanjem federalnih odluka,sprovođenjem federalnih zadataka od strane kantona i spoljnom politikom ipolitikom integracije.U Belgiji, izmenjeni i dopunjeni Poseban zakon o institucionalnoj reformiod 8. avgusta 1980. godine (čl. 92 bis) predviđa da se saradnja izmeđudržave, zajednica i regiona, koja je posebno značajna usled složenosti ifragmentacije raspodele ovlašćenja, sprovodi preko sporazuma, pri čemu jeodređen broj sporazuma obavezan. Ovim sporazumima obnavlja se fizičkojedinstvo određenih ovlašćenja i omogućava se saradnja između različitihnadležnih vlasti. Sporazumi o saradnji zadržani su i u federalnom sistemukoji je u međuvremenu uveden 61 .Kada se napravi poređenje sa državama koje su uvele institucionalniregionalizam, uočavaju se prepoznatljive osobine odnosa među strukturamavlasti u tim zemljama. Pre svega, regioni ni na koji način ne učestvuju unacionalnoj zakonodavnoj ili izvršnoj vlasti.Sastav članstva u španskom Senatu ne predstavlja autonomne zajednice,zato što se oko četiri petine Senatora bira u pokrajinskim okvirima,a vlada se formira na isključivo državnoj osnovi. S druge strane, skupštineautonomnih zajednica mogu podnositi predloge zakona pod određenim uslovima(čl. 87).Španija je u ovom pogledu donekle sledila model “nemačkog kooperativnogfederalizma”. Godine 1983. resorne konferencije (conferenciassectoriales) uspostavljene su zakonom da bi se obezbedila saradnja državesa autonomnim zajednicama; konferencije mogu donositi sporazume kojipostaju obavezujući za strane odmah nakon njihovog potpisivanja 62 .Centralna vlada i autonomne zajednice takođe sklapaju bilateralnesporazume o finansiranju u pojedinim oblastima, bilo zato što vlada želi61 Coenraets, Ph. (1993), “Les accords de coopération dans la Belgique fédérale”, Administrationpublique, str. 158-200.62 Ovi sporazumi sada su predviđeni Zakonom o opštim pravilima za javnu upravu i upravnipostupak, od 26.novembra 1992. godine.153