Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

More documents

Recommendations

Info

administrativne strukture i sisteme) još će decenijama nastaviti da postojei spajaće se jedna sa drugom na granicama.Nijedna država u Evropi, unutar i izvan Evropske unije, nećepromeniti svoje isprobane i pouzdane strukture, nadležnosti i ovlašćenjazbog problema koji se javljaju u pograničnim regionima. Pored toga, nijednadržava nije u stanju da izradi svoje zakone na taj način da oni buduusklađeni sa svim susednim državama.Posledice će se još dugo osećati: privredni, društveni i pravni problemi,kao i prepreke saradnji koje pogađaju stanovništvo sa obe stranegranice.Bilateralna ili trilateralna prekogranična saradnja na regionalnom ilokalnom nivou stoga će postati dugoročna potreba, ne samo da bi se sprečiliprekogranični konflikti i prevazišle psihološke barijere, već pre svega da bise omogućilo stvaranje partnerstava koja će pomiriti i uspostaviti ravnotežuizmeđu tih razlika, putem stvaranja Evroregiona i sličnih struktura. Potrebnoje unutar regiona negovati partnerstva ove vrste, sa svim, često vrlorazličitim društvenim partnerima sa obe strane granice, a izvana sa nacionalnimvladama.Suverenitet države završava se na njenim granicama. Međutim, razlikei problemi na tim granicama i dalje postoje i zahtevaju održiva rešenjakoja je potrebno podržati i na državnom i na evropskom nivou. Ustavni sporazumEvropske unije (III-čl. 116) i Evropska koheziona politika uzimaju uobzir ovu činjenicu smatrajući prekograničnu saradnju za jedan od tri prioritetaEvropske unije.Prekogranična saradnja stoga predstavlja prvi i najvažniji evropskizadatak i politički cilj Evropske unije koji je potrebno sprovesti naregionalnom i lokalnom nivou na licu mesta i u partnerstvu sa državnimvlastima.1202.7.6 Izgledi za budućnostPovelja o evropskim pograničnim i prekograničnim regionimaodražava svest o istorijskom nasleđu i odgovornosti za budućnost Evropekoja se sve više povezuje i u kojoj pogranični i prekogranični regioni igrajuodlučujuću ulogu. Oni postaju modeli:- mirnog ljudskog suživota, uključujući poštovanje diverziteta iprava manjinskih zajednica;- poštovanja principa partnerstva i subsidijarnosti;- aktivnog učešća građana, političara, vlasti i društvenih grupa uprekograničnoj saradnji;- pomirenja, tolerancije i jednakosti, uprkos bilo kakvim razlikamameđu odgovarajućim partnerima;- novog susedstva na spoljnim granicama Evropske unije;- isprepletene društvene, kulturne i ekonomske saradnje, kojaobuhvata prekograničnu integraciju ne podrivajući suverenitet države;
- Evrope građana gde se ljudi odlično osećaju u svojoj regionalnojraznolikosti.Slediti ovaj put koji vodi ka “Evropi bez granica” u 21. veku,zajedničko zalaganje Evropske unije, Saveta Evrope, OEBS, državnih vlasti,regiona i lokalnih vlasti jednako je važno kao i međusobna solidarnostpograničnih i prekograničnih regiona. Ova povelja namenjena je svim partnerimakoji učestvuju u oblikovanju ovog budućeg procesa tako da je naročitousmerena na same pogranične i prekogranične regione, kao pokretače takvograzvoja.Usvojeno:20. novembar 1981., EUREGIO, Nemačka/Holandija (autori: JensGabe (Jens Gabbe), dr Viktor fon Malkus (Viktor von Malchus)dopunjeno 1. decembar 1995., Szczecin, Evroregion Pomeranija,Poljska/Nemačkadopunjeno 7. oktobar 2004., Szczecin, Evroregion Pomeranija,Poljska/NemačkaAGEG/AEBR/ARFE / Enscheder Str. 362 / D-48599 Gronau / Tel.: 0049 2562 70219 /Fax: 0049 2562 70259 info@aebr.net / www.aebr.net121
Page 1 and 2:
Zahvaljujemo se Skupštini Autonomn
Page 3:
Sadržaj1. Principi evropskog regio
Page 6 and 7:
A, kad su u pitanju uloga i društv
Page 8 and 9:
Sve u svemu, na Kelzenovoj lestvici
Page 10 and 11:
“Ova se tvrdnja ne može održati
Page 12 and 13:
kao što su Konstanovi (Benjamin Ko
Page 14 and 15:
Istorijski aspekt i savremeni tipov
Page 16 and 17:
Sve u svemu, sažimajući vrlo razl
Page 18 and 19:
181.1.3 Regionalna državaRazlozi o
Page 20 and 21:
nih jedinica; 6) Statut, kao najvi
Page 22 and 23:
Mastrihtskim sporazumom (iz 1992-3)
Page 24 and 25:
Napokon, kad je reč o savremenoj i
Page 26 and 27:
ditio sine qua non) liberalne demok
Page 28 and 29:
pretpostavki dobre realizacije cilj
Page 30 and 31:
“diktature nad potrebama”. Za p
Page 32 and 33:
publikanske i demokratske misli, po
Page 34 and 35:
Promišljajući iskustva prve decen
Page 36 and 37:
tokole (Additional Protocol) o njen
Page 38 and 39:
tvorci ove povelje žele da “izle
Page 40 and 41:
gresa lokalnih i regionalnih vlasti
Page 42 and 43:
421.3.6 Stanovišta evropskih minis
Page 44 and 45:
443. Učestvovanje u procesu donoš
Page 46 and 47:
4612. Finansijsko ujednačavanje i
Page 48 and 49:
povećanja broja i moći javnih slu
Page 50 and 51:
ulaciju i upravljanje nekim ključn
Page 52 and 53:
efektivniji pod uslovom da vladavin
Page 54 and 55:
24. Jovičić, Miodrag. 1993. “Re
Page 57 and 58:
2. Evropski dokumenti o regionaliza
Page 59 and 60:
Isto tako, ne treba tumačiti da od
Page 61 and 62:
Član 12Generalni sekretar Saveta E
Page 63 and 64:
2.1.3 Model međudržavnih sporazum
Page 65 and 66:
Član 4. — Delokrug lokalne samou
Page 67 and 68:
6. Lokalne vlasti biće konsultovan
Page 69 and 70: prvog dana meseca koji sledi po ist
Page 71 and 72: ogate raznolikosti regiona u Skupš
Page 73 and 74: u najmanju ruku, njegova organizaci
Page 75 and 76: delu finansija za posebne namene,
Page 77 and 78: Član 11. - Regioni i prekograničn
Page 79 and 80: 2.4 Kongres lokalnih i regionalnih
Page 81 and 82: DodatakNacrt evropske povelje o reg
Page 83 and 84: B. Definicija regionalne samouprave
Page 85 and 86: 3. Odgovarajući međunarodni spora
Page 87 and 88: datke regiona, s ciljem usklađivan
Page 89 and 90: U onim državama u kojima se region
Page 91 and 92: Član 27. — Otkazivanje članstva
Page 93 and 94: ostvariti ukoliko državne instituc
Page 95 and 96: u obzir specifičnosti svog sistema
Page 97 and 98: 3.2. Ovakvo učešće obezbeđuje s
Page 99 and 100: 10. Regionalna administracija10.1.
Page 101 and 102: pravi u postavljanju principa demok
Page 103 and 104: 4. Komitetu ministara Saveta Evrope
Page 105 and 106: U vezi sa lokalnim i regionalnim fi
Page 107 and 108: 2 Komiteta ministara o dobroj praks
Page 109 and 110: 2.7 Evropska povelja za pogranične
Page 111 and 112: azvili su se u programe čije aktiv
Page 113 and 114: marketinškim resursima. One se če
Page 115 and 116: pske povelje o regionalnom razvoju,
Page 117 and 118: drugih partnera. Pored toga, blisko
Page 119: institucija, organizacija za zašti
Page 124 and 125: država, dok druge države uvode ko
Page 126 and 127: kao i unapređivanje međuregionaln
Page 128 and 129: 1281. DefinicijeKoncept regionaliza
Page 130 and 131: Da bi se izmerio opseg ove instituc
Page 132 and 133: Tako da ovo nije oblik regionalizac
Page 134 and 135: pravcu 40 . I pored toga, regionaln
Page 136 and 137: Ova reforma trebalo bi da naknadno
Page 138 and 139: opštinskih predstavnika i od član
Page 140 and 141: I ovde postoji velika heterogenost,
Page 142 and 143: Ukupna koherentnost i jedinstvenost
Page 144 and 145: Regionalizacija kakva je data u ita
Page 146 and 147: kao institucije u razvoju infrastru
Page 148 and 149: U zemljama koje su uvele regionalne
Page 150 and 151: Stanje koje nastaje kao posledica r
Page 152 and 153: Länder-a, ali Federacija obezbeđu
Page 154 and 155: da izvrši određena ulaganja na te
Page 156 and 157: Uniju vođenja pregovora i potpisiv
Page 158 and 159: 3) Mehanizmi za finansijsku solidar
Page 160 and 161: investicionih troškova još je zna
Page 162 and 163: uvek dovode do stvaranja nekog step
Page 164 and 165: koje regionima omogućavaju raciona
Page 166 and 167: Nemački Osnovni zakon priznaje i j
Page 168 and 169: veliki gradovi u Evropi kao i zajed
Page 170 and 171:
- društveno-ekonomski (na primer,
Page 172 and 173:
Pre svega, veličina regiona mora o
Page 174 and 175:
Verovatnoća je da bi davalje udela
Page 176 and 177:
Pored toga, politička regionalizac
Page 178 and 179:
Na osnovu ovih informacija možemo
Page 180 and 181:
Drugo, organizacija federalne drža
Page 182 and 183:
situacija u kojima prevelika podelj
Page 184 and 185:
stalnost od Beograda; što je prizn
Page 186 and 187:
godina, nekoiko zemalja ovog region
Page 188 and 189:
je nejasna. Postoje protivrečnost
Page 190 and 191:
Poslednji generalni problem, nastao
Page 192 and 193:
starstava. Trenutno su samo direktn
Page 194 and 195:
centralnog budžeta (plate prosvetn
Page 196 and 197:
3.2.4 Demokratija u lokalnim instit
Page 198 and 199:
Iako nam nedostaju informacije iz p
Page 200 and 201:
lovom boljeg upravljanja. U Federac
Page 202 and 203:
- Regionalna samouprava mora biti j
Page 204 and 205:
Lokalne javne službe- Zapošljavan
Page 206 and 207:
Prve dve države su u regionalizaci
Page 208 and 209:
njen značaj za demokratiju, mir, s
Page 210 and 211:
postavljanjem autonomija ili region
Page 212 and 213:
kasnije uticati na njegovo opredelj
Page 214 and 215:
Građanske Demokratske Partije. Po
Page 216 and 217:
nepoverenje prema regionalizaciji i
Page 218 and 219:
autonomnih pokrajina važna pretpos
Page 220 and 221:
10. Organiautonomnepokrajine11. Za
Page 222 and 223:
proteže na 19 posebnih oblasti. Al
Page 224 and 225:
vrlo uspešno rešio neke od tih za
Page 226 and 227:
Takođe, prihvaćeni su predlozi da
Page 228 and 229:
Za sada, i prema Zakonu o lokalnoj
Page 230 and 231:
4. Literatura1. Basta, Lidija i ost
show all

Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?