Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Teritorijalne strukture i nivoi vlastiPrvi neophodni korak analize je sagledavanje sadašnje teritorijalnestrukture zamalja potpisnica sporazuma.Nakon toga neophodno je proveriti reforme i reformu projektau vezi sa opštinskim i ‘regionalnim’ nivoima. Na kraju trebalo bi prihvatitiprekograničnu saradnju kao mogućnost ponovnog uspostavljanja vezaizmeđu susednih zemalja.3.2.2 Pregled teritorijalnih strukturaNavedenom tabelom pokušaćemo da prikažemo broj i tipove teritorijalnihjedinica, i razlike između službi lokalnih samouprava i lokalnih službicentralne vlade (dekoncentracije).Teritorijalne jedinice određuju površina i stanovništvo jedne zemlje;kada je neophodno pripisuje im se i međunarodni status.Klasifikacija u tabeli rađena je na osnovu pravnih, a ne geografskihkriterijuma.Kolona broj 2 predstavlja države sastavljene od slabo povezanihkvazidržavnih vlada (Bosna i Hercegovina; Srbija i Crna Gora). Kolona broj3 navodi federalne jedinice ili regionalne autonomije identifikovane prenosomzakonodavne vlasti. Kolona broj 4 je za šire jedinice mezo-nivoa; petakolona prikazuje supra-opštinske jedinice funkcionalnog karaktera; i poslednjakolona predstavlja opštine i njihove institucije zadužene za saradnju ililokalno učešće.Centralne vlasti i lokalna samouprava su navedene masnim slovima,lokalne agencije centalne vlade (dekoncenrisana uprava) običnim slovima,a pokušaji saradnje između lokalnih samouprava i pod-opštinskih institucijasu navedene kosim slovima.U odgovarajućoj koloni su pomenuti glavni gradovi koji imaju statusteritorijalne jedinice višeg nivoa. Dati podatci o opštinskoj samoupraviukazuju na razlike u domaćem zakonu između nekoliko kategorija opštinskesamouprave.Ove teritorijalne strukure su delimično zasluga predhodnih režima,a delimično rezultat uvedenih reformi ili promena koje su se dogodile u poslednjihnekoliko godina.Tabela nam omogućava da povežemo nekoliko glavnih karakteristikalokalnih samouprava ovih zemalja.Prvo, ni jedna od ovih zemalja nema problem prevelike opštinskeizdeljenosti u poređenju sa prosečnom situacijom negde drugo u Evropi(posebno zapadnoj Evropi).Ova činjenica je održiva čak i kada je Francuska, koja ima najvećibroj malih opština u Evropi, izuzeta iz poređenja. Izvesno je da ovo ne značida ne bi trebalo praviti reforme, već da one ne mogu biti opravdane samoveličinom opštine, i da svrha teritorijalne reforme mora biti jasno određena.179