Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Bilo kako bilo, komparativna iskustva daju mogućnosti da se govorio tri pretpostavke ili osnovna kvaliteta koje neki organizacioni entitet moraposedovati da bi se o njemu moglo govoriti kao o lokalnoj vladi. Prema M.Prokopijeviću, reč je o: 1) samostalnoj organizaciji i posedovanju nekih korporativnihmoći; 2) sadržajnoj autonomiji sa fiskalnom i administrativnomnezavisnošću i 3) o karakteru vlade koji ishodi iz izbora ili imenovanja odstrane više vlasti i podrazumeva moć oporezivanja dela populacije i firmi;sposobnost da plaća dugove i ima odgovornost za obavljanje upravnih funkcijau lokalnoj zajednici (Prokopijević, 2001: 23-25).Najkraće rečeno, pored centralnih vlasti, u svakoj državi postoji i lokalnavlast. A, da li su njihovi međusobni odnosi harmonični ili je reč o postojanjudvojne države (Koson and Saunders), koja podrazumeva “organizacionuborbu za vlast između centralnih i lokalnih vlada u kojoj svaka organizacijaraspolaže određenim resursima” (Rhodes), manje je bitno za načelnu definicijupojma (O tome: Damjanović, Đorđević, 1995: 402-403). Zapravo, reč jei o konfliktima i o kompromisima različitih grupa i političkih klasa, koji sena specifičan način artikulišu na oba nivoa teritorijalne organizacije vlasti.U tom kontekstu, “veoma je rašireno mišljenje da se vlast najmanje ‘oseća’kada je funkcionalno najjača, odnosno da najviše skreće pažnju na svoje prisustvokada su njeni rezultati najslabiji” (Damjanović, 2001: 15).1.1.7 Sistem lokalne samoupraveTermin “sistem” u društvenim odnosima uvek podrazumeva neštošto je uređeno, sa svrhom, pravno-tehničkim formama i pravilima organizacijehijerarhijskih odnosa između delova i celine, uključujući i interakcijusistema sa okolinom. Shodno tome, i “sistem lokalne samouprave” označavajednu specifičnu sferu pravno-organizacionih relacija autonomije i kontrole:a) kao odnosa između centralnih organa vlasti i organa nižih teritorijalnihjedinica; b) interakcija među lokalnim vlastima i c) odnosa između vlasti igrađana.Gledano iz ugla vertikalne (teritorijalne) organizacije vlasti, svakamoderna država nužno je premrežena različitim nivoima ili jedinicama vlasti.U najprostijem vidu, na dnu se nalazi opština, kao osnovna jedinica,a na vrhu su centralni organi vlasti. Od samog nastanka države masovnihdruštava — što iz tehničkih razloga efikasne uprave, što iz razloga legitimnostii demokratičnosti — centralne vlasti su svojim propisima regulisale statusosnovnih teritorijalnih jedinica vlasti. U tom kontekstu, doima se empirijskizasnovanom sledeća opaska Miodraga Jovičića: “I postojanje i celokupnofunkcionisanje sistema lokalne samouprave su u potpunosti stvar centralnihorgana. Kao što su stvorili taj sistem, oni ga mogu i izmeniti, pa u krajnjojliniji i ukinuti” (Jovičić, 1996: 10). Ipak, istovremeno sa spoznajom izrazitepremoći centra u dinamičnoj konfiguraciji sila unutar jedne političke zajednice,pažnja uvek mora biti usmerena i na sledeći fundamentalni uslov (con-25