Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Promišljajući iskustva i federalističku budućnost Evrope, DušanSiđanski zaključuje “... da se princip supsidijarnosti pokazuje istovremenokao kriterijum pozitivne orijentacije za nove nadležnosti i kao ograda odnepromišljenog zanosa centralne vlasti”. Drukčije kazano, racionalizacijomdobrih iskustava, te kodifikacijom i primenom navedenog principa “svakikolektiv i svaki nivo dobija ili raspolaže moći da reši pitanja koja, bilo zbogsvoje prirode ili svojih dimenzija, mogu biti efikasnije i bolje rešena naovom nivou”. U tom smislu, Gij Ero (Guy Heraud), danas sugeriše upotrebupojma egzaktne adekvatnosti, kao drugo ime za princip supsidijarnosti injemu referentne ideje i prakse istovremene izgradnje evropskih institucija“odozdo na gore” i “odozgo na dole”, prema državama članicama, regijamai zajednicama (O tome: Siđanski, 1996: 279, 312; kurziv J. K.).Bez sumnje, ovaj pojam u velikoj meri korespondira Bobiovoj (N.Bobbio) ideji uzlazne vlasti (Bobio, 1990: 53-54), kao što je u bliskoj korelacijisa pojmovima funkcionalne podele moći, decentralizacije, regionalizacijei federalizacije, u najširem smislu te reči. Takođe, očito je dasupsidijarnost i regionalizam, zahvaljujući svojoj otvorenosti za adaptacijupolitike i političkih institucija “prirodno” datim identitetima, bez nasilnoguniformisanja društva posredstvom centralizovane (veštačke) prinude, izgledajukao “najzad pronađeni oblici” integracije u različitostima. U tom smislu,analizirajući de Ružmonov koncept federalizma, Dušan Siđanski kaže:“različitim nivoima odgovaraju autonomne moći. — Kako rastu dimenzijezadataka — saobraćaj, zapošljavanje, inflacija, odbrana — podiže se nivoodlučivanja sve do kontinentalnog ili svetskog nivoa” (Siđanski, 1996: 279).Sledstveno ovim idejama, ali i mogućnostima polivalentnog razumevanjai primene, “princip supsidijarnosti je, što je retko u istoriji nekogprincipa, uspeo da dobije gotovo jednoglasnu podršku” (Siđanski, 1996:308). U pitanju je već navedena mogućnost da se, u osnovi, pojam tumačidvoznačno — u “defanzivnom” ili, pak, u “ofanzivnom” smislu. Protagonistiautonomije lokalnih, regionalnih ili federalnih jednica vlasti u njemu videzaštitnu barijeru od prenaglašene intervencije centralnih vlasti a, s drugestrane, pristalicama efikasne zaštite interesa celine političke zajednice,princip supsidijarnosti pruža osnov za politički izbor ciljeva i referentnoširenje polja nadležnosti centralnog pravnog poretka.Recimo, interpretacija ovog principa u Švajcarskoj (kon)federacijiodgovara defanzivnom značenju pojma (zaštite nadležnosti kantona oduzurpacije od strane centralnih vlasti). U Španiji, vrlo osetljivoj na problemcentrifugalnih tendencija i posvećenoj zadatku “integralne državnosti” uuslovima autonomizacije oblasnih zajednica, “klauzula subsidijarnosti izražavanačelo da je pravo države opšte pravo, dok je pravo zajednica posebnopravo i kao takvo delimično” (Lovo, 1999: 513).21