Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

3.3.5 Ishodi regionalizacije u državama u tranziciji.U poređenju sa većinom drugih zamalja u tranziciji, Poljska, Češka iMađarska su pomenutim ustavnim i zakonodavnim reformama krajem 90-tihgodina, učinile značajan korak napred u pravcu decentralizacije. Sličan naporje učinjen i u Hrvatskoj koja je uspostavila srazmerno veliki broj županijačiji je status uređen zakonom iz 2001. godine. Županije imaju svoju izabranuskupštinu čija su ovlašćenja precizno definisana članom 20, a koji ne ostavljanikakvu sumnju u vrstu tih ovlašćenja. Ono što je međutim karakterističnoza ovakve uslovno rečeno modele, je da su regioni, iako ustavom garantovanii detaljno regulisani odgovarajućim zakonodavstvom, stavljeni u konteksttrostepenog sistema lokalne samouprave, ne posedujući zakonodavnaovlašćenja i adekvatnu finansijsku autonomiju. Takođe je primetan uticajEU na oblikovanje regiona koji se osnivaju na tehnokratski način bez uzimanjau obzir istorijskih, ekonomskih, geografskih i drugih kriterijuma kojiodražavaju identitet jednog područja. Ovakav zaključak sadrži izveštaj Kongresalokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope o sprovedenim reformamau Češkoj. 122 Takođe se konstatuje da je prisutna terminologija i statističkipristup Unije, pri čemu su regioni kreirani po tipu NUTS-III, sa mogućnošćuda prerastu u veće i sadržajnije celine u narednom periodu. Saglasno ovakvojproceni Kongres je doneo jedan niz preporuka u cilju poboljšanja opštinskei regionalne samouprave u ovoj zemlji, preporučujući davanje zakonodavnihovlašćenja regionima u cilju jačanja njihove funkcionalnosti.U ostalim postkomunističkim zemljama, su postignuti znatno skromnijirezultati. Bugarska i Rumunija koje su u još uvek u procesu reformejavne uprave, nisu do sada uspele da izvrše očekivanu decentralizaciju nanivou oblasti ili regiona. U Rumuniji, pored tradicionalnih ali institucionalnoslabih oblasti postoje i razvojni regioni koji su kao i u Mađarskoj inkorporisaniu cilju prilagođavanja zahtevima EU. Bugarska je nekoliko puta menjalapravac decentralizacije da bi najzad povećala broj svojih regiona, za koje sestiče utisak da nemaju jasno definisani cilj i nedovoljna finansijska sredstvaza adekvatno funkcionisanje. Regionalne asocijacije opština su u toj zemlji ujednom momentu pokušale da preuzmu ulogu neformalnih regiona u cilju uspostavljanjaeuro-regionalne saradnje ali bez značajnih rezultata. Ustavompredviđena regionalizacija u Albaniji je potvrđena zakonom koji međutimsadrži krajnje neprecizne formulacije u pogledu njihovih ovlašćenja i načinarada regionalnih saveta, sa dominantom ulogom prefekta koji predstavljadržavu. 123Našoj zemlji tek prethode Ustavne reforme, koje su nekoliko putabile inicirane ali se nisu okončale. Iz mnogobrojnih predloga i rasprava kojepokušavaju da podstaknu ovaj tako neophodan proces, proističe određeno122 Report on local and regional democracy in the Czech Republic, CLRAE, May 2000123 Report on regional democracy in SEE, Institutional Committee CLRAE, November 2002215