Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

Jovan Komšić 11. Principi evropskog regionalizmadecentralizacija država i prekogranična saradnja lokalnihi regionalnih vlasti u dokumentima Saveta EvropeNije moguće dati jednostavan i jednoznačan odgovor na pitanje:Da li postoje jasno artikulisani i opšteprimenljivi evropski standardi decentralizacijei regionalizacije nacionalnih država? Ipak, nećemo se izložitivelikom teorijskom riziku ako, na početku problematizacije teme i sadržajaovog ogleda, zaključimo da su napori za rehabilitaciju posustalih poluga“najmanje lošeg” sistema upravljanja modernim državama i društvima, kaoi konstrukcija mehanizama “demokratije odozdo”, krajem XX i početkomXXI veka, rezultirali sve ređim i sve manje uverljivim osporavanjima oceneda je decentralizacija ne samo jedno od privlačnijih i prihvatljivijih licasavremene demokratije, već i šansa efikasnije alokacije ekonomskih i ukupnihdruštvenih resursa, kao i upravljanja konfliktima, uopšte. Na tragu oveocene, nije problematična ni konstatacija da, u procesu evropskih integracija,regionalizacija predstavlja vrlo značajan, komplementarni procestokovima globalizacije i federalizacije Evropske unije. Dakako, najmanjeproblematična, i teorijski i praktično, bila bi teza da je moderna demokratijanezamisliva bez ustavno garantovanog i političko-sistemski efektuiranogseta decentralističkih institucionalnih aranžmana.Kako bilo, harmonizacija tri neretko protivrečna procesa, lokal-patriotizmai institucionalizacije “regija otadžbina”, s jedne strane, državnogsuverenizma, s druge strane, i nadnacionalnih integracija, s treće strane,omogućava da proces ujedinjenja Evrope teče ne samo u dinamičkim(dijalektičkim) formama “krize i reforme” (Vajdenfeld, 2003, 21), već i nanačin koji jedan autor zove “egzaktnim i adekvatnim” (Guy Heraud). Negreše ni oni autori koji zaključuju kako različite kombinacije navedenihnivoa političkih komunikacija i odlučivanja omogućavaju da se Unija istovremenogradi i “odozdo na gore” i “odozgo na dole” (O tome: Siđanski, 1996:278-280; 294-298).1 Autor je doktor političkih nauka; profesor “Sociologije” na Departmanu za evropsku ekonomijui biznis u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici; nastavnik na interdisciplinarnimmaster Evropskim srtudijama Univerziteta u Novom Sadu — na predmetu “Regionalna politikaEU”; viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu. Ovaj rad je segmentautorovih istraživanja u okviru naučnog projekta Instituta društvenih nauka u Beogradu:Razvoj srpskog društva u savremenim svetskim integrativnim procesima: perspektive, alternativei implikacije (Ev. br. 149020), finansijski podržanog od Ministarstva za nauku VladeSrbije.5