Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

nepoverenje prema regionalizaciji i potencijalno zadržavanje sadašnjenedovoljno razjašnjene pozicije Vojvodine. Ipak konačno rešenje će zavisitipre svega od političke volje i uspešnosti rešavanja brojnih političkih problemasa kojima se Srbija danas suočava.Početna iskustva ovih zemalja u procesu decentralizacije ukazujuna to da su njihovi prioriteti još uvek veoma fokusirani na nacionalnu politikui ekonomiju a mnogo manje na stvaranje jedne drugačije, modernearhitekture društva sa jakim lokalnim samoupravama i efikasnim regionima.Zanemaruje se ili previđa značaj decentralizacije koja bi doprinela izbalansiranomrazvoju društva, ne opterećujući državu zadacima kojima onazapravo ne može da odgovori. Takođe se zaboravlja da integracioni procesipretpostavljaju uključenje jedne kompletne veritkalne strukture društva, dabi država mogla bolje da se uključi u sve institucije Evropske Unije i njeneprocese. Najzad većina Evropskih regiona danas vrlo intenzivno predstavljasvoje interese u Briselu i učestvuje u radu različitih tela, donoseći direktnukorist svojoj državi. Stoga iz ove perspektive, nije začuđujuća informacija onedovoljnoj iskorišćenosti fondova EU od strane novih članica.Prednosti euro-regionalne saradnje, koja je počela tokom 70-tihgodina prošlog veka u zapadnoj Evropi i podstakla evropsku integraciju ukriznim periodima, se očito nisu dovoljno prepoznale. Intenzivna saradnjaregiona koja često dovodi do stvaranja zajedničkih asocijacija ili institucijaodlučivanja koje prelaze državne granice doprinose prosperitetu zemlje,otvarajući joj vrata jedinstvenom evropskom tržištu. Istovremeno ona možeda podstakne prilagođavanje institucionalnog i zakonodavnog sistema konkretnedržave sa Evropskim standardima. Ipak, da bi takva saradnja moglanesmetano da se odvija, onako kako je predviđena Madridskom konvencijomo prekograničnoj saradnji, potrebno je osposobiti teritorijalne zajednice zapartnerstvo, dajući im konkretna ovlašćenja i mogućnost odlučivanja. Tendencijaka stvaranju Euroregiona je prisutna i u najnovijem opredeljenjuEU da donese regulative kojima će se standardizovati uslovi za njihovo osnivanjei stimulisati različita područja za ovakve incijative, uz obezbeđenjeodređenih fondova. 124 U istom kontekstu se mora sagledati nacrt trećeg protokolaMadridske konvencije koji bi pravno formulisao status Euroregiona,njihova ovlašćenja kao i organe upravljanja, i zasnovao pravni subjektivitetgrupacije koja bi se satojala iz regiona koji pripadaju različitim državama.Regioni tako dobijaju integrativni karakter koji se uklapa u sliku višestepeneorganizacije integrisane Evrope.124 Proposal for a European Parliament and Council Regulation establishing a Europeangrouping of cross-border cooperation (EGCC)216