Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

međusobna kontrola i saradnja različitih nivoa teritorijalne (vertikalne) organizacijevlasti; 14) razvoj uzlazne vlasti i društvene demokratije u smisluproširenja demokratskih oblika odlučivanja sa političke na širu, društvenusferu; 15) egzaktna adekvatnost organizovanja, supsidijarnost i veća efikasnostu rešavanju problema lokalne sredine; 16) veće mogućnosti društvenogeksperimentisanja, uključujući lakše i brže ispravljanje grešaka nego navišim nivoima vlasti; 17) alternativni izvori informacija i javno mnenje kojeje manje podložno kontroli političkih moćnika itd.1.2 Kontroverze – za i protiv (de)centralizacije1.2.1 Protiv decentralizacijeIz korpusa brojnih argumenata protiv podele moći i decentralizacijeposredstvom pokrajinskih autonomija ili, pak, federalnih jedinica, mogu seizdvojiti dva karakteristična pristupa. Dok prvi pripada antidemokratskom,totalitarnom poimanju prava sile i načinu organizovanja sile prava, drugi tiposporavanja je liberalno-demokratske provenijencije.1) U nacionalsocijalističkoj (fašističkoj) verziji totalne moći korporativnedržave 2 , najreprezentativnija su sledeća dva stava. Prvi je stanovištefirera Trećeg Rajha, Adolfa Hitlera (Adolf Hitler): “Njemačka može samopreko hrabrih vojnika doći do političke moći. Pacifizam, kozmopolitizam,federalizam i parlamentarizam moraju se bezobzirno iskorijeniti. Nama jepotreban jedinstven nacionalni teritorij. Sve zemlje moraju imati iste zakonei mora ih voditi centralna vlada” (Prema: Čalić, 1985: 87; kurziv J. K.).Drugi, pak, dolazi iz Musolinijevog (Benito Musolini) štaba “korporativnedržave”. 3 Sve unutar države, ništa izvan države, ništa protiv države, 4 bila jemaksima vođe koji je nastojao da “skupi naciju u snop energije” (O tome:Nolte, 1990: 229-233).Specifično protivljenje doslednoj federalističkoj i demokratskojpodeli i ravnoteži moći naći ćemo i kod ključnih aktera real-socijalističke2. Tako, u knjizi Eduarda Čalića, u kojoj su integralno, sa Čalićevim komentarima na kraju,objavljene stenografske beleške tajnih razgovora Adolfa Hitlera sa Rihardom Brajtingom(Richard Breiting) iz 1931. godine, Hilter podvlači: “... ja sam zakleti neprijatelj demokracijekoja nas je uvalila u nesreću... Elita, koja nije u našoj partiji ali ne stoji ni izvan nje, osjećada samo diktatura može uspostaviti red. Da će se interesi raznih slojeva moći braniti jednomkorporativnom institucijom, a ne Reichstagom... Trećim Reichom će se vladati s komandnihmjesta, a ne iz fotelja i gremija Reichtaga sastavljenog od profesionalnih politikanata...”;E. Čalić, Hitler bez maske, Istarska naklada, Pula, 1985, str. 46-47. (kurziv J. K.)3 U svojoj studiji o fašizmu, Ernst Nolte navodi da se priroda ovako shvaćene države najboljemože opisati sledećom Musolinijevom rečenicom: “Mi kontrolišemo političke snage, mikontrolišemo moralne snage, mi kontrolišemo privredne snage, mi smo, dakle, usredkorporativne fašističke države”; Prema: E. Nolte, Fašizam u svojoj epohi, Prosveta, Beograd,1990, str. 230. (kurziv J. K.)4 “Tutto nello Stato, niente al di fuori dello Stato, nulla contro lo Stato”29