Principi evropskog regionalizma - Centar za regionalizam

- društveno-ekonomski (na primer, izražene razlike u razvoju različitihdelova zemlje, aktivnosti stanovništva u svakoj od oblasti i njihovi prihodi odtih aktivnosti...).Nemoguće je složiti ove faktore po nekom redu važnosti jer svaki odnjih može biti više ili manje značajan u datom kontekstu. Svi ovi faktori morajuse uzeti u obzir pri proceni toga da li je regionalizacija poželjna, ili čakneophodna, i u kom obliku.Ovi faktori takođe određuju i tok procesa regionalizacije, utičući kakona podelu na regione tako i na prirodu i opseg regionalne samouprave, kadasu one rezultati procesa regionalizacije.Nije moguće predstaviti jedan jedinstveni model regionalizacije,pa ni standardizovani regionalni model, ni po veličini (geografskoj ili brojustanovnika) ni po nadležnostima. Takva uniformnost ne bi bila moguća zbogpostojećih razlika među državama.Nasuprot tome, moguće je i korisno naznačiti kriterijume koji bi mogliposlužiti kao smernice donosiocima politike. Konkretno, u usvajanju i primeniovih kriterijuma u određenoj situaciji trebalo bi da se poštuju tri principa:- kao prvo, usvojena rešenja trebalo bi da poštuju neophodnost garantovanjateritorijalnog jedinstva države i istovremeno očuvaju solidarnostmeđu njenim različitim sastavnim delovima;- kao drugo, u okruženju koje se ubrzano menja, proces regionalizacijetrebalo bi da dovede do rešenja koja su dobro prilagođena tekućimproblemima a istovremeno dovoljno prilagodljiva za buduće promene;- i konačno, u trenutnom stanju u kojem vlada velika konkurencijau Evropi i u celom svetu, teritorijalna organizacija države – i pratećih upravnihorgana i institucija – trebalo bi da deluje kao katalizator za stimulisanjeprivrede, izbegavanje nepotrebno glomaznih ili previše složenih strukturakoje bi usporavale ili sprečavale privatni sektor.4. Upravna decentralizacija i politička regionalizacijaRegionalna samouprava nosi sa sobom implikacije po lokalnusamoupravu čiji značaj u kvalitativnom i kvantitativnom smislu zaslužujedetaljniju analizu procesa uspostavljanja ili jačanja samoupravnih regionalnihvlasti. Ovaj proces može slediti dva pravca među kojima trebanapraviti jasnu razliku: upravna decentralizacija na regionalnom nivou ipolitička regionalizacija 91 .91 Ova terminologija pozajmljena je iz italijanske i španske doktrine, pravne sisteme te dvezemlje karakteriše specifičnost i obim nadležnosti dodeljenih regionima ili autonomnimzajednicama u skladu sa ustavima tih država. Ove nadležnosti sličnije su onima koje uživajukonstitutivne države u okviru federacije nego onima koje imaju regioni u Francuskoj ilidrugim zemljama Evrope u kojima su ustanovljeni oblici lokalne samouprave. Međutim,ova terminologija ne podrazumeva odsustvo političke dimenzije u sferi regionalnedecentralizacije. Ta dimenzija zapravo je svojstvena pojmu regionalne samouprave; štaviše,ona je prisutna u različitom stepenu u svim oblicima regionalizacije, čak i onim koji nerezultiraju lokalnom samoupravom.170