ZBORNIK - Matica srpska

azloga), moÿe biti u svakom sluåaju shvaãeno ipak kao neka neizbeÿna
(ali ne i neponištiva) posledica inkarnacije: imajuãi da se brinu
o telima koja su trošna i u stalnoj oskudici, individualne duše
prevazilaze meru time što postaju kao omaðijane 10 njima i tako mu
potpadaju poistoveãujuãi se sa njim. 11 Takav je stav koji Plotin izgleda
zastupa: nesavršenost i trošnost individualnih (pojedinaånih)
tela, (u suprotnosti sa savršenošãu univerzalnog tela univerzuma) sa
kojim su individualne duše u vezi, åini duše podloÿnim padu i vezivanju,
što izgleda da je, prema Plotinu, åak i neizbeÿno. Kasnije ãemo
se vratiti ovom problemu.
Dva tipa brige
Izuzev reåi desmÃj, primera radi u En. IV 3 [27] upotrebljene
u izrazu gohteåaj desmÃj, 12 kod Plotina gotovo da i nema tehniåke
reåi za iskazivanje ideje o vezivanju. Najbliskija koju moÿemo pomenuti
u tom smislu je, naravno, ñpåmeleia ili njoj srodna melçth.
Obe ove reåi imaju široku platonsku pozadinu, jer su korišãene u
mnogim dijalozima da bi opisale brigu ili paÿnju posveãenu ili telu
ili duši. Osim njihovog znaåenja 'poklonjene brige' i'ukazane paÿnje',
ñpåmeleia i melçth upuãuju na ideju 'iskustva' ili 'veÿbe' kojom
osoba postaje naviknuta na nešto. 13 Tako u njihovim usmenim
oblicima (meletÀw i ñpimelçomai), one teÿe pre da upute na delatnost
'upraÿnjavanja izvesnog rada ili stanja' da bi nam taj rad ili to
stanje postali kao navika ili druga priroda. Reå je o fenomenu kojem
smo izloÿeni, kad Platon, na primer, govori o dušama uprljanim
telesnim elementom, koji je u njih ukorenjen telesnom pratnjom i
meðusobnom vezom, 'stalnom vezom i mnogim navikama' (di2 tÁ
ÈeÆ syneìnai kaÆ di2 t§n poll§n melçthn)". 14 Kada je reå o Plotinu,
on na sliåan naåin koristi ovu reå kada opisuje jedan specifiåan
sluåaj vezivanja koji se dogaða kod onih koji jesu, kaÿe on, ili postaju
biljke ili drveãe u njihovom narednom ÿivotu, jer oåigledno,
10 O 'magiånoj' strani vezivanja, u Fedonu 81b, En. IV 3 [27] 17, 27 i IV 4
[28] 43, 1—11 (gde je metadoqÀzein najverovatnije reminiscencija iz Drÿave
431b). Videti takoðe L. Brisson (1992), str. 466—67.
11 O tome, videti En. IV 8 [6] 2 i IV 3 [27] 4, 21ff.
12 En. IV 3 [27] 17, 27.
13 O neiscrpnoj upotrebi termina melçth u smislu „veÿbe", videti P. Hadot
(1981), naroåito u delu “Exercices spirituels", str. 13—58.
14 Fedon 8c5. Naravno, melçth moÿe imati i u stvari ima pozitivno uåešãe
kod Platona, na primer kada on opisuje filosofski ÿivot 'kao veÿbu ili bavljenje
smrãu (melçth uanÂtoy)" (Fedon 81a1), što nije drugo nego odvajanje, koliko je
to moguãe, duše od tela.
128