ZBORNIK - Matica srpska

tat, individualna duša je duboko pala u posebno telo, kojim upravlja
uz velike teškoãe. Duša je sada u okovima tela.
Ova priåa, kao što je reåeno, nije bez nesaglasnosti. Prvo, moÿemo
se upitati zašto na ovoj zemlji duša koja ÿivi „slobodna od
bola" sa dušom sveta u jednom trenutku misli da joj je to suviše i
'odluåi' 22 da se od nje udalji. Drugaåije reåeno: zašto bi duša bila
toliko luda da zameni lako upravljanje univerzumom za njegov najteÿi
i najbolniji, pojedinaåan deo? Jedini razlog koji naš tekst pruÿa
je da je individualnoj duši bilo, da tako kaÿemo, „dosadno sa dušom
sveta". No ovakvo objašnjenje samo po sebi åini se, bar na prvi pogled,
besmisleno: glagol ovde upotrebljen je kÀmnw, on ukazuje na
iznurenost duše od posla takve vrste; i u potpunoj je kontradikciji sa
Èp0monaj na koji nailazimo malo pre odeljka (1.5), on opisuje stanje
individualne duše dok ÿivi sa dušom sveta, i, doslovno oznaåava
„odsustvo bola" ili „odsustvo napora". Druga nesaglasnost leÿi u
stavci da je za ovde predstavljen proces potrebno 'neko vreme' pre
nego što je u potpunosti uåinjen. Ali šta moÿe duši znaåiti da se povuåe
u samu sebe i da se udalji od celine „za neko vreme" pre nego
što sasvim prodre u telo? Moÿe biti da individualna duša samo postepeno
ulazi u telo. Ali zašto bi to bio sluåaj? Tekst o tome ostaje
neobjašnjivo nem.
Sada, naravno obazrivo, naglasio sam uoåljive odeljke teksta
åija osobenost moÿe biti ublaÿena åim se otpoåne potraga za kontekstom
koji ova rasprava pruÿa. Ipak, ostaje åinjenica da je ova priåa
vrlo originalna u naåinu na koji spaja elemente koji su bar prividno
nespojivi, kao na primer nuÿnost i volju 23 ili besmrtnost i
vreme.
Podelio sam tekst na tri dela, sledeãi po mom mišljenju njegovu
glavnu strukturu: prvo, proces oslobaðanja individualne duše od
asocijacije sa dušom sveta i uzrok tog procesa; drugo, opis procesa
izvesnog vremena da bi duša postala deo; treãe, kakav je ishod tog
procesa za dušu. Kako je, po mom mišljenju, svaki korak anticipacija
ili prefiguracija onog koji mu sledi, sada bih prešao na ispitivanje
svakoga od njih pojedinaåno, ali obrnutim redosledom od predstavljenog,
poåinjuãi s idejom boravka u okovima i završavajuãi sa
pièce de resistance, tj. uzrokom silaska.
132
22 Jedno od moguãih tumaåenja tü diakråsei, red 13.
23 O pitanju spleta nuÿnosti i volje, videti O'Brien (1977).