ZBORNIK - Matica srpska

G. S. Kirk, J. E. Raven i M. Schofield (1995) su mišqewa da
je Anaksimandar verovao u niz pojedinaånih svetova, koji se
stvaraju iz Beskonaånosti i vraãaju u wu. To vodi zakquåku da
je verovatno imao sliku periodiånog Univerzuma.
Aristotel (384—322. pre n. e.), raspravqajuãi o beskonaånom
i naåinu na koji je Anaksimandar koristio ovaj pojam
kaÿe:
„Sve stvari su poåetak ili imaju poåetak, odnosno poreklo; ako je
to tako, onda ãe takoðe biti i kraj; besmrtno je neuništivo, kako
Anaksimandar i mnogi drugi filosofi kaÿu" (Arist. Phys. III. iv. 203b 6).
U svome delu Fizika (Physikes Acroaseos), Aristotel razmatra
Anaksimandrovo „beskonaåno". Veoma je zainteresovan
za apsolutni poåetak, koji ima dvojnu misiju, da bude uzrok
materije i kretawa (W. Jaeger, 1964). Napor da se spoji boÿansko
sa kretawem vodili su Anaksimandrovom apeironu i
besmrtnom, kako je napisano u wegovim fragmentima (Arist.
Phys. III. iv. 203b 10—15).
Kako su rekli Aetije [De Plac. I 3, 3 (D. 227)] i Simplikije
(Phys. 24, 13), Anaksimandar je bio mišqewa da je apeiron
izvor mnogih svetova.
Zakquåujemo da je Anaksimandar smatrao da su sve stvari
nastale iz apeirona i, kao što su pisali Aetije i Simplikije,
hiqade svetova je nastalo i nestalo, kao što ãe i naš jednoga
dana. Anaksimandar je, kao i Demokrit, pretpostavqao da
u Univerzumu postoji beskonaåan broj kozmoloških sistema,
pogled koji je upadqivo blizak shvatawima moderne astrofizike.
Mogao je da ima razliåite definicije za pojmove „Kozmos"
i „Univerzum" u svom kozmološkom prilazu. Zemqu je
stavqao u centar našeg Sveta, ali nije bio mišqewa da je
ona u centru Univerzuma, koji sadrÿi milione razliåitih
Svetova.
Prema drugim studijama, Anaksimandar je stavqao Zemqu
u centar sferiånog Univerzuma, dok su ostale planete obilazile
oko we. „Zemqa, koja je sferiånog oblika, leÿi u sredini,
zauzimajuãi mesto centra" (D. L. II 1, 131).
Takoðe, prema drugim studijama, kasniji pogledi Anaksimandrovi
odraÿavaju jasno wegovu veru u geocentriåno ureðewe
Kozmosa, unutar sferiånog Univerzuma koji opisuje. To
objašwava zašto Zemqa stoji u vazduhu, u centru ogromne sfere.
Zemqa je u ravnoteÿi u sredini Univerzuma, zbog toga što
je podjednako udaqena od krajeva sfere na åijoj su unutrašwoj
strani uåvršãene zvezde.
286