ZBORNIK - Matica srpska

konaånog, a zlo iz beskonaånog: „Jer 'zlo' je oblik neograniåenog,
kao u staroj pitagorejskoj uobraziqi, a 'dobro', ograniåenog"
(Nikomahova Etika, II. vi. 14).
Platon (427—347. pre n. e.) je klasifikovao biãe unutar
strukture Sveta, na sledeãi naåin: a) beskonaåno, b)konaåno,
s) mešavina beskonaånog i konaånog iv)uzrok ove mešavine.
On smatra beskonaåno za nešto bez ukrasa i odreðenosti.
Uåewa Plotina su reakcija na Aristotelova i stoiåka
uåewa o materiji. Kao izvor uzima Platonovog Fileba „Kako
je beskonaåan broj stvari koje ulaze u biãe ove jedinice" (15b),
„Oni stavqaju beskonaåno odmah posle jedinice" (17a,) i (23c—
25b) gde pomiwe beskonaåno.
Demokrit (460—370. pre n. e.), izgleda, ima konkretniji,
više materijalistiåki, pogled, što se tiåe beskonaånog, zato
što govori o beskonaånom broju atoma i prema tome biãa i
pojava. Postoji ipak argument da Demokrit smatra prazninu
za beskonaåno:
„Wegova mišqewa su ova. Prvi principi univerzuma su atomi i
prazan prostor… Svetovi su neograniåeni; nastaju i propadaju. Ništa
ne moÿe da nastane iz onoga što nije niti da nestane u ono što nije.
Nadaqe, atomi su neograniåeni u veliåini i broju, te nastaju širom celog
Univerzuma u vrtlogu, i stvaraju sve sloÿene stvari — vatra, voda,
vazduh, zemqa; åak i oni su konglomerati atoma" (D. L. IX 7, 44).
Što se tiåe Leukipovih stavova, Diogen Laertije kaÿe:
„On izjavquje da je Sve bezgraniåno, kao što je veã rekao; ali deo
Svega je pun, a deo prazan; (pod 'punim' se podrazumeva materija, atomi:
pod 'praznim', prostor); i te on naziva elementima. Od wih nastaju svetovi,
åiji je broj neograniåen i u wih se raspadaju" (D. L. ¡H 6, 30).
Prema Simplikiju: „Leukip i Demokrit kaÿu da ima beskonaåno
mnogo Svetova u beskonaånoj praznini, koji su naåiweni
od beskonaånog broja atoma" (Simplic. De Caelo 202, 16). Jedan,
od tih bezbrojnih Svetova je naš.
Leukip i Demokrit se smatraju osnivaåima Atomistiåke
teorije, teorijskog kozmološkog sistema sa materijalnom jediniånom
osnovom, što spada meðu najveãe nauåne prodore
antiåke gråke misli.
Demokrit, ÿeleãi da doda svoj sopstveni pogled na strukturu
Sveta, pokušao je da u Atomistiåku teoriju ukquåi shvatawa
Parmenida i Heraklita, odnosno mišqewe da postoji
granica, ispod koje se atomi više ne mogu deliti i ostaju kao
nepromenqivi entiteti. To je blisko Parmenidovom pogledu
289