You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
nu samo-sliånosti, tako da je svaki wen deo identiåna kopija<br />
celog obrasca.<br />
Prostranstveni mehuri su primarno omeðeni neodreðenim<br />
granicama; one se šire i razvijaju brzinom povezanom sa<br />
svetlosnom. Teorija Velikog praska, pri tom, opis je samo<br />
jednog mehura, a ne fraktalnog Hiper-univerzuma „kozmiåke<br />
pene". Svaki mehur moÿe da ima svoje sopstvene fiziåke zakone<br />
i, shodno tome, razliåite matematiåke strukture. Kako<br />
astronom Martin Klaton Brok (Martin Clatton Brock) kaÿe:<br />
„Po definiciji, reå Univerzum ukquåuje sve. Prema tome pogodnije<br />
je govoriti o brojnim svetovima, a da je Univerzum podeqen na bezbroj<br />
wih. Mi saznajemo samo jedan. Postoje otvoreni i zatvoreni svetovi.<br />
Ima ih sa delimiånom strukturom i haotiånih. U nekima, neãe nikada<br />
nastati ÿivot. U drugima ÿivot postoji, ali samo u elementarnom<br />
obliku. Na kraju, samo u veoma malo wih postoji obiqe ÿivota (Talbot<br />
1981)."<br />
6. ZAKQUÅCI<br />
Problem ogromnosti Univerzuma je u osnovi filosofske<br />
prirode. „Apeiron" (bezgraniåno) Anaksimandra, zajedno sa<br />
„Haosom" Hesioda odnosno s „beskonaånim svetovima" Epikura<br />
i filosofa atomista pomogli su nam da ga boqe sagledamo.<br />
Kozmološka ideja prostor-vremena, kako je predstavqena<br />
u Opštoj teoriji relativnosti, povezana je sa Teorijom Velikog<br />
praska, koja je takoðe polazna taåka tri Fridmanova modela,<br />
sa pozitivnom, nultom i negativnom zakrivqenošãu.<br />
Prema ovoj teoriji, Univerzum je nastao pre oko 15 milijardi<br />
godina (najnoviji rezultati su 13,7 milijardi), velikom<br />
eksplozijom iz neke vrste „kosmiåkog jajeta" (teorijski) beskonaåne<br />
gustine i temperature, koja je stvarala (teorijski)<br />
beskonaånu zakrivqenost prostor-vremena. Da bi prevazišli<br />
nedoreåenosti zakona fizike usled kojih se dobijaju rešewa<br />
koja sadrÿe beskonaåne veliåine — singularitete, astrofiziåari<br />
se okreãu formulisawu Kvantne teorije gravitacije, koja<br />
bi, kako se oåekuje, mogla da prevaziðe ove teškoãe.<br />
Da li ãe uspeti da prevaziðe i neuvidqivost pojma „beskonaåno"?*<br />
* Zahvalnica: Ovaj rad je uraðen u okviru projekta „Astronomija, istorija<br />
i filosofija", potpisanog izmeðu Astronomske opservatorije u Beogradu<br />
i Katedre za Astronomiju, Astrofiziku i Mehaniku, Škole za Fiziku,<br />
Univerziteta u Atini. Takoðe je deo projekta 146022 Istorija i episte-<br />
295
Change language