ZBORNIK - Matica srpska

Srðan Šarkiã
UDC 342.25(497.11)„04/14"
AUTONOMIJA (AYTONOMIA) U
SREDWOVEKOVNOM SRPSKOM PRAVU
APSTRAKT: Autor ispituje razliåita znaåewa koja je imala reå
autonomija u gråkom, vizantijskom i sredwovekovnom srpskom pravu.
Kod starih Grka ona je oznaåavala moguãnost da se upravqa po sopstvenim
zakonima i bila je jedan od dva kquåna elementa koji su oznaåavali
nezavisnost polisa. U Vizantiji mewa znaåewe i pod autonomijom
se podrazumeva neka vrsta samovoqe, što redaktori srpskih pravnih
zbirki prevode kao samozakonije.
KQUÅNE REÅI: autonomija, autarkija, polis, Tukidid, Ksenofont,
vizantijsko pravo, Mihajlo Psel, Sintagma Matije Vlastara, samozakonije.
U savremenoj pravnoj terminologiji izraz autonomija koristi
se u celom nizu znaåewa, kako u javnom 1 tako i u privatnom
2 pravu. 3 Sva ta znaåewa mogu se svesti na sledeãe, odnosno
autonomija se moÿe definisati kao 1) sloboda upravqati
se po vlastitim zakonima; 2) pravo nekog podruåja,
oblasti grada i sliåno, ili nekog tela, da izdaje propise na
svom podruåju ili za svoju aktivnost; i 3) pokoravawe svojim
vlastitim zakonima, to jest samom sebi postavqati naåela ra-
1 Najåešãe se govori o autonomiji u drÿavnom ureðewu kada odreðene
teritorije ili društvene grupe, zbog svoje posebnosti, imaju poseban status
i prava utvrðena ustavom ili drugim propisima.
2 Na primer, autonomija voqe u imovinskom pravu je jedno od osnovnih
naåela savremenog graðanskog (imovinskog) prava po kojem se slobodnom
voqom zasnivaju i regulišu graðanskopravni odnosi.
3 Videti Pravni leksikon, Beograd 1964, str. 48—53.
195