You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
3. DRUGI FILOSOFI O BESKONAÅNOSTI<br />
Prema filosofskom i kozmološkom pristupu, beskonaånost<br />
se odnosi na Univerzum i prirodu u celini, a još odreðenije,<br />
na materiju i weno kretawe. Beskonaåno shvatamo kao<br />
suprotnost konaånog. Ova dva filosofska pojma su dijalektiåki<br />
povezana i izraÿavaju suprotna svojstva materije, kao filosofskog<br />
objekta koji postoji u prostoru i vremenu i beskonaåno<br />
se kreãe. Materiju shvatamo kao nešto konaåno, zato<br />
što su weni razliåiti oblici (specifiåni objekti, funkcije<br />
i kvaliteti) takoðe konaåni u prostoru i vremenu. Sa druge<br />
strane, smatramo da materija ima osobinu beskonaånosti,<br />
usled neprekidnog kretawa, neiscrpivog, veånog procesa transformacije<br />
u beskrajnu, kvalitativnu i kvantitativnu raznolikost<br />
objekata, oblika i svojstava. To je, sa jedne strane, vidqivi<br />
Univerzum koji nas okruÿuje, a, sa druge strane, nesaznajni<br />
oblici „tamne" materije od kojih su neki moÿda unutar<br />
anti-paralelnog Univerzuma.<br />
Poglede sliåne Anaksimandrovim o beskonaånom kozmiåkom<br />
biãu ili o beskonaånom broju univerzuma imali su i drugi<br />
presokratovski filosofi kao Heraklit, Melis, oci atomistiåke<br />
teorije Leukip i Demokrit, Pitagorejci, zatim Platon,<br />
Aristotel, Neoplatoniåari i drugi.<br />
Izgleda da je ideja apeirona jedan od najstarijih i najkorišãenijih<br />
pojmova presokratovske filosofije.<br />
Prema Pitagori, svet je bez granica. Demokrit je sliåno<br />
koristio reå apeiron za prazninu prostora i ne-biãe.<br />
Epikurejci su takoðe prihvatali beskonaånost broja svetova,<br />
a Eleaãani su smatrali da je osnovni sadrÿaj Univerzuma<br />
beskonaåan, pogled koji je prihvatio i Platon. Stoiåari<br />
su, naprotiv, verovali da je samo prostor beskonaåan, a da je<br />
naš Svet konaåan. Neoplatoniåari su smatrali da je jedino<br />
Bog beskonaåan, a da je Svet — kreacija beskonaånog Boga, konaåan<br />
u vremenu.<br />
Osim toga, Anaksimandar je veoma uticao na kozmološke<br />
sisteme Anaksimena iz Mileta (585—525. pre n. e.) i Diogena<br />
iz Apolonije (510—400. pre n. e.). Naime, prvi je bio Anaksimandrov<br />
uåenik, koji je nastavio wegov rad i, mada je kao<br />
osnovni princip uzeo vazduh È0r, stavio je Ëpeiron kao suprotnost<br />
odreðenim stvarima koje su od wega nastale.<br />
„Anaksimen kaÿe da je poreklo svih stvari vazduh; i da su one nastale<br />
nekom vrstom kondenzacije, suprotnom od razreðivawa. Promena je,<br />
pak, oduvek postojala" (Pseudo-Plutarh, Stromata. fr. 179. 3).<br />
287
Change language