ZBORNIK - Matica srpska

ma da siðu u njega. Direktan kontakt individualne duše je, åini se,
obavezan i ostavlja otvorenu moguãnost da ona bude njime ošteãena,
što Plotin objašnjava kada govori o 'kontaminaciji'. Ideja 'kontaminacije'
je ovde najverovatnije reminiscencija iz Fedona, dela u
kom je oåigledno reå o psihiåkoj vezi:
„Dok mi ÿivimo" kaÿe Sokrat, „reklo bi se da smo bliskiji saznanju
na sledeãi naåin, ukoliko se druÿimo sa telom što je manje moguãe,
i što manje sa njim opštimo, izuzev onoliko koliko je to neophodno,
i ukoliko ne kontaminiramo sami sebe njegovom prirodom (mhdÇ
Ènapimpl3meua téj toÿtoy cÿsewj), i ostanemo neuprljani njime,
dok nas Bog ne oslobodi." 16
U ovom odeljku, kontaminacija je opisana kao rezultat jednog
'izbeÿnog' ili 'dobrovoljnog' (Ñk3n) odnosa sa telom, 17 odnosa koji
se moÿe izbeãi: nije telo ono koje, buduãi spojeno sa dušom, nju
kontaminira; pre je to duša koja sebi dopušta da postane neåista time
što ne pokušava da se odvoji od tela.
Posebna slika koja proizlazi iz ovog odeljka je da vezanost, koja
se moÿe izbeãi u teoriji, jer pretpostavlja posebno poverenje u
dušu, ipak je, u praksi, nešto što je individualna duša izgleda primorana
da trpi zbog same prirode tela koja joj je predodreðena, da se
brine o njoj. 18
Postati deo
U poslednjem delu ove studije, hteo bih da razmotrim korene
prirode koju je, po svemu sudeãi, Plotin pripisao vezivanju. Predlaÿem
poseban odeljak, koji sledi kratko posle onoga koji sam upravo
analizirao, u kom Plotin opisuje kozmološki silazak ili asocijaciju
16 “… ñn * În z%men, o†twj, ¤j ¿oiken, ñggytÀtw ñsÃmeua to‡ eødçnai,
ñ2n Ìti mÀlista mhdÇn ãmil%men t~ s3mati mhdÇ koinwn%men, Óti m§ p©sa
ÈnÀgkh, mhdÇ Ènapimpl3meua téj toÿtoy cÿsewj, Èll2 kauareÿwmen Èp'
aœto‡, ¿wj În ã ueÁj aœtÁj ÈpolÿsØ ¢m©j.", Fedon 67a2—6.
17 Cf. Fedon 80e3—4.
18 Kako god bilo, moguãe je ipak uoåiti i opšti karakter tog razlikovanja kako
je predstavljeno u odeljku. Plotin ukazuje na univerzalni zakon, govoreãi o brizi „o
svemu (pantÃj)". Taj opšti karakter, takoðe prisutan u tipu briga koje on smatra
suprotnim (opšta : posebna) je bitan jer pokazuje da ono na šta Plotin misli najverovatnije
ne treba pripisati i time ograniåiti na svaki tip brige o posebnoj vrsti tela
(sc. univerzalno telo sveta ili posebno telo) veã pre definisati dva moguãa naåina
ukazivanja brige o ma åemu. U tom pogledu mi bismo mogli izmeniti naš prethodni
zakljuåak: vezivanje moÿe biti neizbeÿna posledica utelovljenja duše; to ipak nije
nepromenljivo, jer zavisi od individualne duše, da li ãe uz pomoã filosofije prilagoditi
svoj naåin brige prema telu, usvajanjem kraljevske vrste brige.
130