ZBORNIK - Matica srpska

¡
Za savremenog posmatraåa, hybris (u novijoj engleskoj transkripciji:
hubris) je neobiåan pravni institut antiåkog gråkog
prava. Razliåito od modernih pravnih sistema, koji sliånu
društvenu pojavu i ponašawe po pravilu ne sankcionišu
kao posebno kriviåno delo, 1 atinsko pravo je u sluåajevima
kada nastupi hybris dozvoqavalo posebnu tuÿbu, i to iz arsenala
tzv. javnih tuÿbi (graphe hybreos). 2 Lingvisti pojam hybris
prevode kao „obijest, oholost, prkos, drskost, razuzdanost,
raskalašenost, pomama, divqawe, bijes". 3 Fiziåko nasiqe
nije bitan ni nuÿan element biãa jednog takvog dela, jer
ukoliko bi došlo i do fiziåkog nasrtaja na liånost, ošteãeno
lice bi se u tom sluåaju efikasnije i plodotvornije branilo
drugim procesnim sredstvom — dike biaion, tuÿbom za
zaštitu od primene sile i nasiqa, ili dike aikeias, tuÿbom
zbog napada (ugroÿavawa fiziåkog integriteta, kako bi se danas
reklo), naroåito ukoliko kao posledica fiziåkog nasiqa
nastupe i odreðene povrede. Hybris je pre svega podrazumevao
nešto drugo — ponašawe kojim se drugo lice poniÿava i
maltretira bez razloga, iz puke obesti i razuzdanosti. Radwa
izvršewa je u sluåaju fiziåkog nasiqa po pravilu ista: ako
1 Moÿda bi se jedino savremeni mobing mogao donekle upodobiti nekim
elementima koji su saåiwavali ovaj institut. No, svako poreðewe takve
vrste je opasno, pogotovo jer ni sam mobing još nije stakao jasnu pravnu fizionomiju
i normativno nije predviðen kao posebno kriviåno delo, veã se
podvodi pod druga postojeãa kriviåna dela. Najbliÿa pojmu hybris su današwa
kriviåna dela uvrede i klevete, ali se hybris od wih po mnogo åemu
razlikuje, v. niÿe.
2 Ovde se uslovno upotrebqava reå „javna", jer je podela na javno i
privatno pravo u Atini veoma sporna i delikatna, u velikoj meri razliåita
od savremenog poimawa ove podele. Pandan tzv. javnoj tuÿbi — graphe
(koju moÿe podiãi bilo koji graðanin), bila bi tzv. privatna tuÿba — dike
(koju podiÿe samo ošteãeno lice), v. bliÿe S. Avramoviã, „O podeli na
javno i privatno pravo u gråkim polisima", Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu 1982/5, 821—826.
3 N. Majnariã, O. Gorski, Gråko-hrvatskosrpski rjeånik, Zagreb 1960,
568. H. G. Liddell — R. Scott, A Greek-English Lexicon, rev. H. S. Jones — R.
McKenzie, Oxford 1968, 1675 definišu hybris kao “wanton wiolence arising
from the pride of strenght, passion, lust, etc., wantonness, riotousness, insolence…
an outward act towords others…an outrage (though it is often difficult to separate
this concrete sence from the abstract)". Iz ovakvog odreðewa u najprestiÿnijem
engleskom reåniku gråkog jezika jasno proizlazi åiwenica koliko je hybris
teško uhvatqiv pojam na apstraktnom, teorijskom nivou i da se, u suštini,
od situacije do situacije procewivalo kada postoji hybris i šta je wena sadrÿina.
204