ZBORNIK - Matica srpska

pada duše. Jedan citat iz Heraklita glasi: „dosada da se stalno åini
isto i da se njom bude upravljan (kÀmatÃj ñsti toìj aœtoìj
moxueìn kaÆ Ërxesuai)". 29 Neko bi pomislio da se ovakva tvrdnja
pre odnosi na sluåaj duše kada je u okovima tela nego kada je slobodna
od bola u inteligibilnom svetu, jer u suštini baš u tom sluåaju
ona je istinski zarobljena i rukovoðena telom. 30 No, s druge strane,
takoðe treba priznati da situacija duše dok deli vlast sa dušom sveta
izgleda, u oåima individualne duše, kao neka vrsta primoranosti.
Ono što individualna duša åini, ne åini to sama veã sa (sÿn) dušom
sveta i to moÿe individualnoj duši izgledati kao neka vrsta primoranosti.
Osim toga, glavna taåka Heraklitovog fragmenta je da dosada
dolazi kada se „stalno åini ista stvar" (toìj aœtoìj), i to moÿe najzad
biti sluåaj, da je upravljanje istim, savršenim i nepromenljivim
kozmosom nešto što nikako ne moÿe u potpunosti zadovoljiti prirodu
jedne individualne duše. Ipak ne smemo izgubiti iz vida da je individualna
duša individualna, zato što je, da tako kaÿemo, „programirana"
da se brine o specifiånim stvarima, naime, o stvarima koje
se stalno menjaju i nikada nisu iste.
Stoga, na kraju mislim da smo našli veoma opravdano i po
mom shvatanju ubedljivo objašnjenje zašto je „kao izmorena da bude
sa" dušom sveta individualna duša odluåila da se „izdvoji": prvo,
åinjenica da se ona mogla oseãati primoranom da rukovodi telom sa
drugom dušom, pre nego sama; drugo, åinjenica da rukovodi jednim
beznadeÿno nepromenljivim telom pre nego nekim u stalnoj promeni
i razliåitosti. Stoga, ukoliko sam u pravu, uhvatili smo dve muve
jednim udarcem (ukoliko smem da se posluÿim ovako varvarskim
terminom). Doduše, mi ne samo da sada slobodno moÿemo pretpostaviti
da je individualna duša isrcpljena u jednoj „neiscrpnoj" savršenoj
okolini, veã moÿemo isto tako sasvim izbrisati iz vida utisak
koji smo stekli o celom procesu silaska u telo voðenim pre voljom
nego neizbeÿnošãu. No, postoji ipak nešto zajedniåko što mi nalazimo
u oba ova sluåaja, a to je da je sama priroda individualne duše
ta koja obavezuje na izdvajanje od celine. Jer, takva priroda je individualna
i, u tom smislu, neizbeÿno podstiåe dušu da upravlja iskljuåivo
posebnim telima, telima koja su, po samoj njihovoj prirodi,
u stalnoj promeni. Dakle, neizbeÿno je to da se individualna duša
spušta u telo i takva neizbeÿnost ne samo da je primorava da postane
utelovljena, veã i da potpadne u klopku vezivanja, jer, kako smo
videli po Plotinu, vezivanje je neizbeÿna posledica utelovljenja. Zbog
29 En. IV 8 [6] 1, 14—15.
30 E.g. interpretaciji L. Lavaud: “Il faut lire l'allusion à la 'fatigue' consistant
à 's'adonner aux mêmes tâches et à leur être assujetti' comme une evocation de la
situation de l'âme qui a pour charge de gouverner le corps" (cf. Plotin. Traité 1—6,
str. 253).
135