ZBORNIK - Matica srpska

Sandra Collette-Duåiã
KLASIÅNA FILOLOGIJA ILI TREÃI HUMANIZAM.
NEOBJAVLJENA PREPISKA ANICE SAVIÃ-REBAC
I HANSA LAJZEGANGA
Rezime
Anica Saviã-Rebac (Novi Sad, 1892 — Beograd, 1953) je veliki srpski
filolog i savremenik cele jedne generacije koja je åinila epohu, tj. nemaåke
škole filologa s poåetka dvadesetog veka. U njenoj, još uvek ne sasvim
objavljenoj, prepisci sa Hansom Lajzegangom 9 ona je gajila ideju o
Treãem Humanizmu — te bi govorila da ima Zora koje još nisu svanule i,
meðu njima, ukazivala posebno na klasiånu filologiju. Samo te još nesvanule
zore mogu doneti novi, odnosno, Treãi Humanizam. Iako je potomak
prethodna dva, Periklovog (u klasiånoj Gråkoj) i Lorenca Mediåija (u Firenci),
on ima jedan novi elemenat: poezija ovoga puta treba da preuzme
njegovu kreativnu i vodeãu ulogu zajedno sa filosofijom i filologijom. Sama
ideja Treãeg Humanizma potiåe iz Platona U. Vilamovica, gde autor
naglašava da ni nauka a ni ljudska svest ne mogu slediti njihov istinski put
bez pomoãi klasiåne filologije. U njoj, Vilamovic vidi spasitelja evropske
kulture i u njoj oseãa neophodnost renesanse, koju naziva Dritter Humanismus.
Ovaj poziv za uåestvovanje u broju 10 Zbornika za klasiåne studije
posveãenog profesoru i koleginici Kseniji Maricki Gaðanski åini mi se kao
istinska i prava moguãnost za otvaranje jednog novog pogleda na prepisku
Anice Saviã-Rebac i na stav, koji je ona zastupala, o neophodnosti još neroðene
renesanse klasiånih studija kao i njihovu neprikosnovenu vezu s
Erosom ili Prvoroðenim sjajem i blisku srodnost Erosa sa saznanjem. 10
Kljuåne reåi: misterija, mistika, humanitas, agapetos, eros i ta pneumatika
9 „Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu", XV/2, 1972, 1—27 and
„Anica Saviã Rebac i Tomas Man", Zbornik Matice srpske za knjiÿevnost i jezik,
XXVII/1, 1979, 81—90.
10 Cf. Thomas Mann: “In allen diesen Phasen aber und bis hinauf in die Gipfel
der philosophischen Spekulation ist seine Lichtnatur niemals vergessen worden;
erst sie (sc. Anica Saviã-Rebac) schuf die Einheit von Liebe und Erkenntnis für die
intellektuelle Mystik aller späteren Jahrhunderte".
237